REBT  je metod koji je našao svoju primenu u life coachingu. Ako umesto reči terapija stavimo coaching, gotovo sve principe REBT-a možemo upotrebiti za obuhvatan trening životnih veština koji bi se svodio na rukovođenje emocijama, ponašanjima i mislima koje imamo povodom životnih događaja, nas samih i drugih ljudi.

Prema principima REBT-a:

– ljudi su i racionalna i iracionalna bića i svi mi imamo biološku osnovu za racionalno i iracionalno mišljenje

– to mišljenje stvara naše emocije. Naime, emocija je, prema REBT-u, polarizovano, afektom obojeno, evaluativno mišljenje. U zavisnosti od toga da li su naše misli racionalne ili ne, imaćemo zdrave, odnosno nezdrave emccije

– emocije utiču na naše postupke. Ukoliko imamo zdrave emocije, ponašaćemo se funkcionalno, ukoliko imamo nezdrave emocije, naše ponašanje će biti disfunkcionalno.

Racionalno mišljenje je ono koje sadrži preferencije – nedogmatske, fleksibilne, zdravorazumske želje.

Iracionalno mišljenje sadrži zahteve i imperative, dakle – krute, nefleksibilne i dogmatske naredbe.

Tri osnovna zahteva su:

• prema sebi samima (zahtev za ličnim savršenstvom),
• prema drugim ljudima (zahtev da nas drugi tretiraju na pravedan način) i
• prema uslovima života (zahtev za komforom).

Postoji četiri vrste derivata iracionalnih uvrerenja:

• sve ili ništa generalizacije (uvek – nikad) Primer: «Ako se ne ispuni moj zahtev da dobijem dobru ocenu na ispitu, to onda znači da sam promašen kao student i nikada više ništa neće ići kako treba u mom životu» ili «Pošto moj prijatelj neće sa mnom na kafu danas, to znači da me više ne uvažava kao prijatelja» ili «To što i dalje nisam uspeo da pronađem posao, znači da nikada ni neću uspeti»

• nepodnošenje (sebe, drugih, uslova života) Primer: «Ne mogu da podnesem to što nisam najbolji student u klasi» (nepodnošenje ličnog neuspeha) ili «Ne mogu da podnesem nefer tretman od drugih» (nepodnošenje ponašanja drugih ljudi) ili «Ne mogu da podnesem to što se već nisam obogatio i proputovao svet» (nepodnošenje uslova života koji nisu savršeni)

• užasavanje (od sebe, drugih, uslova života) Primer: «Užasno je to što imam problem (demotivisanost, depresivnost, besparicu itd.)» ili « Užasno je što ljudi nisu fer i korektni (Što je šef vikao na mene, što me je ostavio partner, što mi nisu isplatili novac na vreme itd)» ili «Užasno je što život nije uvek ugodan (što moram da radim, a ne samo da uživam, što mi je neprijatno u nekim situacijama, što moram da učim da bih postigao uspehe itd.)

• obezvređivanje (sebe, drugih, uslova života) Prmer: «Ako ne mogu da rešim taj problem, onda ništa ni ne vredim» ili «Pošto je moj šef bio nefer prema meni, on je jedna gnjida od čoveka» ili «Kad već moram da radim pet dana nedeljno i nemam dovoljno vremena za uživanje, onda mi ni ne treba takav život, ionako je bezvredan»

Zdrave emocije su u skladu sa mišljenjem u formi preferencija – želja. Nisu predimenzionirane i čovek ima utisak da može njima upravljati.

Nezdravim emocijama se teško opiremo i doživljavamo kao da one upravljaju nama.

Navodimo listu nekoliko osnovnih emocija. Prva u paru predstavlja zdravu, dok druga predstavlja nezdravu emociju:

Tuga- depresija (posledica tumačenja gubitka)

Žaljenje- stid (posledica tumačenja neke lične nesavršenosti)

Kajanje – krivica (posledica tumačenja kršenja ličnih ili tuđih pravila)

Zdrav bes – nezdrav bes (posledica tumačenja nefer tretmana)

Zdrava ljubomora – nezdrava ljubomora (posledica tumačenja neželjenog ponašanja partnera ili neke druge osobe koja nam je draga i koja je postigla uspeh koji mi i dalje nismo)

Zabrinutost – anksioznost (posledica tumačenja neke moguće pretnje u budućnosti)

Razočaranje – povređenost (posledica tumačenja nekog nemilog dela koje je druga osoba počinila)

Funkcionalna ponašanja su preduzimljiva i ona su posledica zdravih emocija, a nefunkcionalna ponašanja su proizvod nezdravih emocija i ona su povlačeća i kočeća.

Prema REBT-u, čovek je viđen kao biće koje funkcioniše kroz međusobni uticaj misli na emocije i ponašanje. Ukoliko naučimo na vladamo sopstvenim emocijama i ponašanjem kroz modifikovanje iracionalnih misli i životnih filozofija, naučićemo kako da radimo za sopstvenu dobrobit, umesto protiv nje – i to – na svim životnim poljima.

Usvajanjem principa REBT-a naučićemo kako da:

• uskladimo ono što od sebe očekujemo i ono što možemo da postignemo
• pravimo efikasne planove
• postavljamo realistične ciljeve i na najefikasniji način dolazimo do njih

Tagged: REBT