-”Fokusiranje” (Eugena Gendlina) i primena u coachingu

“Work”(Byron Katie)

►Tehnika fokusiranja: na ovoj radionici uvešćemo vas u jednu kod nas relativno nepoznatu metodu koja se veoma efikasno može koristiti u coachnigu-u proces “Fokusiranja” Eugena Gendlina. Ovo je metoda u kojoj, kako sam autor kaže, terapeut nije potreban.

Možete je raditi sa prijateljem, ili sami, a može pomoći da otkrijete i promenite ona područja na kojima je struja vašega života (ili osobe sa kojom radite) zastala, na kojem je prigušena, ograničena i usporena. A to će vam omogućiti da se i vi sâmi promenite – da život proživljavate iz nekog područja mnogo dubljeg nego što su to vaše misli i osjećaji. Na ovoj radionici naučićemo šest osnovnih koraka fokusiranja-na vlastitom iskustvu i u radu sa drugima.

Koraci fokusiranja: 1. Raščišćavanje prostora. Svrha ovo prvog koraka je pronalaženje prave udaljenosti od vlastitih problema. Ne biste želeli da»padnete« u svoje probleme, da se utopite u njima, pretvorite se u njih. Ne biste želeli ni suprotno tome, da pobegnete od njih, zanemarite ih ili potisnute. Takvi pristupi najčešće nisu plodonosni. Evo kako to možete učiniti fokusiranjem: “Zamoliću vas da budete tihi, usredotočeni na sebe. Odvojite malo vremena kako biste se opustili… Dobro, sada bih želio da pozornost obratite prema unutra, na svoje telo, možda na želudac ili prsa. Promotrite što će se onde pojaviti kad vas upitam: »Kakav je moj život? Što je za mene sada najvažnije?« Osjećajte unutrašnjost svoga tijela. Neka iz toga oseta polagano izranjaju odgovori. Kad se pojavi nekakva zabrinutost, NE ULAZITE U NJU. Napravite korak unatrag i recite: »Da, evo je. Osjećam da je tu.« Neka između vas i te brige ostane malo slobodnog prostora. Tada zapitajte što još osećate. Ponovno pričekajte i osjetite. Najčešće ima nekoliko stvari.” 2. Osećajni utisak. Između svega onoga što se pojavi odaberite jedan osobni problem na koji ćete se fokusirati. NE ULAZITE U PROBLEM. Napravite korak unatrag. Naravno, mnogo je vidova te jedne stvari o kojoj razmišljate – previše da biste o svakome od njih posebno razmišljali. Ali, možete ih sve zajedno osjetiti. Obratite pozornost na ono mjesto na kojemu najčešće osećate i onde možete osetiti kako izgleda »sve ono što se odnosi na problem«. Dopustite sebi da osetite nejasan osjet svega toga. 3. Ključna reč. Kakav je kvalitet tog nejasnog osetilnog utiska? Neka iz osetilnoga utiska izroni riječ, rečenica ili slika. To bi mogla biti reč koja označava kvalitet, kao što je tesno, ljepljivo, zastrašujuće, prigušeno, teško, živčano; te rečenica ili slika. Ostanite uz kvalitet osetilnoga utiska sve dok se reč, rečenica ili slika u potpunosti ne usklade sa njim. 4. Usklađivanje. Krećite se naprijed-nazad između osetilnoga utiska i reči (rečenice ili slike). Proveravajte kako se slažu. Pogledajte je li se pojavio nekakav sitni telesni pokazatelj koji će vam ukazati na to da se te dve stvari slažu. Kako biste to učinili, morate ponovno osetiti osećajni utisak, kao i reč. Neka se osećajni utisak menja, ako se sam počne menjati, a isto tako i reč ili slika, sve dok se ne pokaže da reč na pravi način sadržava kvalitet osetilnoga utiska. 5. Postavljanje pitanja. Sada postavite pitanje: šta je sve ono povezano sa celinom ovoga problema što izaziva ovaj kvalitet (koju ste upravo imenovali ili joj pridružili sliku)? Svakako ponovo osetite kvalitet, svježe, živopisno (ne samo kao sećanje od prethodnoga trenutka). Kad se ponovno pojavi obratite pažnju na nju, budite uz nju i upitajte je: »Zbog čega je ceoi ovaj problem tako…?« Ili postavite pitanje: »Šta se nalazi u tome osetu?« Ako dobijete brz odgovor bez ikakvog pomaka u osetilnome utisku, takvu vrstu odgovora jednostavno propustite. Ponovno obratite pažnju na svoje telo i ponovo iznova otkrijte osećajni utisak. Tada ponovo postavite pitanje. Budite uz svesni osećaj sve dok se nešto ne pojavi praćeno pomakom, blagim »popuštanjem« ili oslobađanjem. 6. Primanje. Sve što god naiđe s pomakom primite na prijateljski način. Ostanite uz to neko vreme, čak i ako osetite samo blago popuštanje napetosti. Što god da se pojavilo, to je samo jedan od pomaka, a biće i drugih. Verovatno ćete, nakon nekoga vremena nastaviti, ali nekoliko trenutaka ostanite uz ovaj pomak. Akos ste tokom svih ovih uputstava makar samo na trenutak proveli osećajući i dodirujući neki nejasan, celovit telesni osećaj ovoga problema, to znači da ste radili fokusiranje. Nije važno da li se pojavio telesni pomak ili nije. On se pojavljuje prema svojoj volji. Njime ne možemo upravljati…

►”WORK” metod: kako prihvatiti stvarnost . “The Work” Vam otkriva da se ono,što se prema Vašem mišljenju nije trebalo dogoditi,vjerojatno trebalo dogoditi. Trebalo se dogoditi jer se dogodilo i ni jedno mišljenje na svetu to ne može promijeniti. To ne znači da Vi to prećutno podnosite ili da to odobravate. To ne znači da postajete pasivni. To samo znači da stvari možete promatrati bez pružanja otpora i bez stresa koji izaziva Vaša untrašnja borba. Niko ne želi da se njegova djeca razbole; niko ne želi da ga partner napusti, ali kada se to ipak dogodi, kako će Vam biti od pomoći da se tome opirete mislima? To smo do sada činili bez svoje krivice, jer nismo poznavali drugi put. The Work nam nudi put da prekinemo s bolnim ratom protiv stvarnosti, tako da možemo jasno gledati. Svoje misli istražujemo pomoću određenih, pronicljivih pitanja i postajemo svjesni svoje zbunjenosti. To je samospoznaja. To je prilika razumu da sretne sam sebe, da sam sebe stavi na papir i da istraživanjem spozna razlog i posledice protivljenja onome «što jeste».

Koraci: Već hiljade godina nam se govori da ne trebamo suditi o drugima, ali to još uvijek neprestano činimo – kako bi naši prijatelji trebali postupati, o kome bi se trebala brinuti naša deca, šta bi naši roditelji trebali osećati, činiti ili reći. Umesto da potisnemo ta razmišljenja upotrebimo ih u The Worku kao polazne tačke za samospoznaju. Stavljajući sudove našeg razuma na papir, možemo, ono, što o sebi još nikada nismo spoznali, otkriti kao u ogledalu kod ljudi kojima smo okruženi. Kako bi doživeli The Work, učinite prvi korak-izaberite situaciju iz prošlosti ili sadašnjosti, koju u svom životu doživljavate kao nerešenu – osobu, na koju ste ljuti ili kojoj niste još u potpunosti oprostili. 1. Koga i šta ne volite? Ko ili šta Vas iritira, rastužuje ili Vas je razočarao? 2. Šta želite od njega/nje – kako se on/ona/ono treba promeniti? 3. Što on/ona/ono treba činiti ili ne, misliti, osjećati ili biti? Koji savet možete ponuditi?4. Tražite li Vi nešto od njega/nje? Što bi trebao on /on/ono učiniti za Vas da biste bili sretni? 5. Šta mislite o njemu/njoj? Napravite popis. 6. Šta ne želite s tom osobom ili stvari, ili u toj situaciji, nikada više doživeti? Ako biste morali izabrati između toga da budete u pravu (i stresa koji ide s tim) ili da budete slobodni – šta biste izabrali? Želite li stvarno znati istinu o tome što izaziva Vaš stres ili bol? ČETIRI PITANJA-Sada svaku izjavu koju ste napisali u upitniku preispitajte pomoću četiri pitanja:1) Je li to istina? 2) Možete li s apsolutnom sigurnošću znati da je to istina? 3) Kako reagujete kada tako razmišljate? 4) Ko biste bili Vi bez tih misli?Drugi korak-Preokretanje izjava: Nakon što ste na temelju četiri pitanja preispitali Vaše izjave, spremni ste za njihovo preokretanje. Preokretanje izjava Vaša je prilika da osetite suprotnost od onoga što smatrate istinitim. Treći korak-preokretanje doživljaja: Nakon što ste preispitali i obrnuli Vaše odgovore na pitanja 1 do 5 u upitniku, okrenite se sada pitanju broj 6 tako da započnete sa «Spremna sam» i «Radujem se».

►«Ako protivrečite stvarnosti, gubite – i to samo svaki put». Na ovoj radionici ćemo učiti o tome kako sebi i drugima pomoći u tome da prihvatimo stvarnost onakvu kakva jeste i izađemo na kraj sa bolnim emocijama, frustracijama i razočarenjima.

Tagged: "Work" metod, Byron Katie, Eugen Gendlin, Fokusiranje