Samosvest kao veština

samosvest

Autorke: Ivana Paunović i Nevena Perović OLI psihoterapeuti
www.psiholosko-savetovaliste.blogspot.com

 

SPOZNATI SAMOG SEBE

 

Zašto nekim ljudima ide bolje u životu?

            Poslednjih godina fenomen emocionalne inteligencije ponudio je odgovore na mnoga pitanja koja su nas oduvek zanimala: zašto nam se čini da neki ljudi naprosto nadareni da uživaju u životu, zašto se najzapaženiji đak u razredu obogati kada poraste, zašto nas neki ljudi osvoje na prvi pogled, dok smo prema drugima nepoverljivi, zašto neki iz nevolja isplivaju sa lakoćom, a drugi potonu? U čemu je tajna najboljih prodavaca, najtraženijih menadžera i najuspešnijih lidera? Pitanje je dakle: “Koji umni kvaliteti određuju uspeh”?

            Tema emocionalne inteligencije zaintrigirala je različite i široke slojeve poslovnog, i ne samo poslovnog sveta. Odgovori se mogu naći u poznavanju veštine samosvesti. Sposobnost da se osećanja kontrolišu u svakom trenutku od velike je važnosti za psihološku samopoznaju i samorazumevanje. Kada nismo u stanju da prepoznamo sopstvena osećanja, mi od njih u velikoj meri zavisimo. Ako smo sigurni u svoja osećanja, veštije vodimo sopstveni život i lakše donosimo odluke.  Tada govorimo o samosvesti koja predstavlja prepoznavanje osećanja u trenutku kada se ispoljavaju.

Šta je samosvest?

            Samosvest se odnosi na trenutnu pažnju posvećenu unutrašnjim stanjima.Tokom samoposmatranja, um posmatra i ispituje iskustvo, uključujući i emocije. To nije pažnja zaokupljena emocijama, niti prenaglašeno reagovanje na događaj, već neutalno stanje koje potpomaže samoposmatranje, čak i tokom najburnijih osećanja. Samoposmatranje omogućava složenost svesti tokom strasnih i burnih osećanja. Biti samosvestan znači  biti svestan svog raspoloženja, kao i misli koje to raspoloženje prate.

            Samosvest je sposobnost da upoznamo sebe i sopstveni identitet, da budemo svesni svojih prednosti i mana, potreba i motiva. Za emocionalnu inteligenciju je neobično važna naša svest o sopstvenim osećanjima. Kada nam od jutra krene loše, često smo mrzovoljni ceo dan, a da nismo ni svesni pravog razloga. U trenutku kada neokorteks, deo mozga zadužen za emocije, “preradi” naše stanje i mi ga postanemo svesni,  “šanse” da se naše raspoloženje popravi počinju da rastu.

            Ljudi sa jasnom samosvešću nisu previše kritični prema drugima niti su neracionalno optimistični. Otvoreni su i iskreni kako prema sebi i prema drugima, samopouzdani su, svesni svojih granica i mogućnosti, zbog čega znaju kada je vreme da zatraže pomoć. Oni su spremni da prihvate kritiku na svoj račun, što olakšava promene i obezbeđuje uspeh. Ljudi koji su otvoreni za kritiku sposobni su da se menjaju, razvijaju i uče, što im omogućava da lakše upravljaju svojim životom.

            Samosvest je ključna veština jer od nje zavisi stepen naše samokontrole. Samokontrola ne znači da potiskujemo svoja osećanja u nesvesno već da razvijamo snagu svoje volje koja će ta osećanja nadvladati, kontrolisati i pravilno usmeriti.

Samosvest je sposobnost da upoznamo sebe i sopstveni identitet, da budemo svesni svojih prednosti i mana, potreba i motiva. Samosvest je ključna veština jer od nje zavisi stepen naše samokontrole.

Načini suočavanja sa emocijama

Ljudi se na različite načine suočavaju sa emocijama. Postoji nekoliko tipova po Majeru:

SkrušeniLjudi koji često padaju pod uticaj emocija i teško im se odupru, kao da osećanja njima upravljaju. Nestalni su i nedovoljno svesni sopstvenih osećanja, pa ih pre prihvataju nego što traže neki izlaz.  Oni retko pokušavaju da izbegnu loše raspoloženje osećajući da nemaju kontrolu nad emocijama. Često su skrušeni, skrhani i bez emocionalne kontrole.

PomirljiviOvakvim ljudima je jasno šta osećaju, ali se takođe mire sa svojim osećanjima, ne pokušavajući da ih promene. Postoje dav tipa pomirljivih: oni koji su obično dobrog raspoloženja, pa nemaju razloga da ga menjaju, dok su drugi podložni lošem raspoloženju, ali ga nonšalantno prihvataju (depresivci koji su pomireni sa očajem).

Samosvesni-Ovi ljudi su svesni šta osećaju i imaju bogatiji emocionalni život. U stanju su da, u većoj meri, upravljaju svojim emocijama. Oni su samostalni, svesni sopstvenih ograničenja, dobrog su psihičkog zdravlja i pozitivno gledaju na život. Kada su loše raspoloženi, to ih ne opseda i u stanju su da brže savladaju neraspoloženje. Njihova svesnost im pomaže da se sa osećanjima izbore.

  • Ø Samosvest I samokontrola

            Samokontrola ili upravljanje svojim emocijama oslobađa nas opasnosti da budemo zarobljenici sopstvenih emocija. Normalno je da ljudi prolaze kroz loše raspoloženje i da imaju potrebu za emotivnim istupima, ali samokontrola omogućava da se jake emocije kontrolišu i kanališu, i da se iskoriste za svoje dobro, a ne protiv sopstvenog interesa. Jedan od važnih elemenata samokontrole je sposobnost da se nosite sa stresnim situacijama.

  • Ø Samosvest i samopouzdanje

Samosvest podrazumeva svest o sebi, o svojim istinskim osećanjima, željama i mislima, o svojim postupcima i osobinama, mogućnostima i ograničenjima. Samosvest podrazumeva još nešto – svest o svojoj vrednosti. Nazivamo samosvesnima one ljude koji sebe uvažavaju i cene. To dvoje je usko povezano. Ako ne poznajemo sebe, ne znamo koliko vredimo. Sebe ili potcenjujemo ili precenjujemo, često naizmenično. Pritom nas nagriza osećaj duboke nesigurnosti. Uzalud pokušavamo da ga ugušimo. Nesigurnost je posledica udaljenosti od sebe i ne može se ukloniti dok se sebi ne približimo.

Ako ne poznajemo sebe, ne znamo koliko vredimo. Sebe ili potcenjujemo ili precenjujemo, često naizmenično

            Mnogi se žale da im nedostaje samopouzdanja. Tragaju za nečim što bi im ulilo samopouzdanje, Ili traže načine da ga steknu. Kao da je samopouzdanje nešto spoljašnje, neka čudotvorna tečnost koja se u nekog može usuti. Ili nekakav deo koje se u čoveka može ugraditi. Samopouzdanje se lako brka sa nadmenošču i ohološću. Sasvim pogrešno. Nije pun samopouzdanja onaj ko se busa u prsa, vičući – ja sam najbolji. Naprotiv, upravo oni kojima nedostaje prave vere u sebe imaju potrebu za ovom vrstom isticanja. Ono je odnos prema sebi, ne osobina ili stvar.

            Samopouzdan čovek drži do sebe. To znači da je svestan sebe. Sebe uzima ozbiljno, ne zanemaruje, ne nipodaštava svoja osećanja, želje, iskustva, doživljaje, mišljenja, osobenosti, mogućnosti. Samopouzdanje uključuje pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene sposobnosti. Na samoupouzdanje značajno utiče podsticanje okoline i uticaj drugih.

  • Ø Samosvest i samoostvarenje

            Samoostvarenje je aktivna težnja za zdravljem, impuls usmeren ka rastu, odnosno ostvarivanju ljudskih potencijala. Cilj kojem se teži je idealno stanje ličnosti, u kojem nema agresivnosti, sebičnosti ili neurotičnosti. To je stanje, pozitivno određeno, podrazumeva prihvatanje i ispoljavanje unutrašnjeg Ja, odnosno postizanje potpunog razvoja ličnih potencijala.

            Samoostvarenje je vrlo zahtevan cilj, koji uključuje samosvest, analitičke sposobnosti i mogućnost da se stvari vide objektivno. Jasno je da to nije lako postići. Moramo biti svesni šta želimo da postignemo i da shvatimo da smo sami odgovorni za sopstvenu sudbinu i da je budućnost u našim rukama.

Samosvest na radnom mestu

  • Ø Samomotivacija

 

            Pojedinci ispunjeni samomotivacijom teže da ostvare rezultate koji su iznad njihovih očekivanja kao i očekivanja drugih ljudi. Samomotivacija znači da možete da pronađete zadovoljstvo u onome što radite i da vam nisu potrebni spoljni stimulansi (velika plata status, nagrade, kazne ili pretnje) da bi se pokrenuli na akciju. Samomotivacija ili samodokazivanje predstavlja najviši nivo zadovoljenja ljudskih potreba, kada ljudi obavljaju poslove prvenstveno zbog sebe, zato što ih ti poslovi ispunjavaju ili za njih predstavljaju kreativni izazov, a ne zato što ih neko primorava ili nadgleda. Ljubav prema poslu, nepresušna energija, želja da se uči, lojalnost prema firmi koja im omogućava da rade zanimljiv i kreativan posao, predstavljaju odlike ljudi sa visokom samomotivacijom. Ovi pojedinci, čak i kada se suoče sa teškoćama ostaju optimisti, jer njihova samokontrola, kombinovana sa željom za postizanjem, prevladava depresiju i frustraciju. Odlika ovih pojedinaca je da oko sebe okupljaju ljude sličnih profila, što može da predstavlja snažan podsticaj čitavoj organizaciji. Istraživanja pokazuju da je samo 20 % radne populacije u stanju da sami sebe motivišu, dok motivacija preostalih 80 % ljudi zavisi od toga kako se drugi prema njima ponašaju

  • Ø Odnosi sa drugima

            Odnosi sa drugima omogućavaju menadžerima i liderima da njihova emicionalna inteligencija “zaživi” i predstavlja sposobnost da se sa drugim ljudima uspostavi i održava dobar, konstruktivan i produktivan odnos, kao i da se preveniraju sukobi. Osnovu za ovaj element emocionalne inteligencije predstavlja dobra i iskrena komunikacija. Uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim ljudima nije samo sebi cilj, već on mora da bude u funkciji postizanja planiranih rezultata, kako bi se ljudi pokrenuli u određenom pravcu. Uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim ljudima je ključna osobina menadžera i lidera jer oni svoje ciljeve ostvaruju kroz rad drugih ljudi, a to neće biti moguće ukoliko se sa njima ne uspostavi dobar odnos i dobra komunikacija.

  • Ø Razumevanje emocija drugih

            Razumevanje emocija drugih podrazumeva, pre svega, sposobnost da stvari posmatramo iz pozicije svojih sagovornika (empatija), da razumemo njihove emocionalne potrebe, brige i želje i da u skladu sa tim saznanjima “vučemo” inteligentne poteze. Empatija je jedna od najvrednijih veština, jer nije jednostavno proniknuti u razmišljanje i emotivno stanje svojih sagovornika, posebno ako se zna da se 90 % komunikacije između ljudi odvija neverbalno kroz “govor tela”. Dobra vest je da se,  iako je urođena osobina, empatija može trudom i iskustvom izgraditi i unaprediti.

            Kada govorimo o emocijama ljudi, nestaju hijerarhijske razlike i barijere. Svi delimo iste emocije, i one treba da nas spajaju sa drugim ljudima, a ne da nas razdvajaju. To je razlog, a to potvrđuju i istraživanja, da su oni ljudi koji su u stanju da prepoznaju osećanja drugih, uspešniji i omiljeniji na poslu. Sve ovo, naravno, ne znači da treba da damo prioritet potrebama drugih ljudi u odnosu na sopstvene, ali, da bi doneli inteligentne odluke, treba da budemo svesni stavova i emocija drugih i da ih uzmemo u obzir. Neki naučnici smatraju da tradicionalni IQ, odnosno kognitivna, konvencionalna inteligencija, koja se meri koeficijentom inteligencije, ne doprinosi više od 4 % sveopštem uspehu, dok emocionalna inteligencija doprinosi skoro 25–30 %. Ostaje značajnih 60–70 % koji zavise od drugih vrsta inteligencije, kao što su praktična inteligencija, kreativna inteligencija, profesionalne veštine (stručnost) u konkretnoj aktivnosti na poslu, kao i od drugih faktora kao što su društveni status, sreća i dr.

Logička inteligencija, koja se meri koeficijentom inteligencije, ne doprinosi više od 4 % sveopštem uspehu, dok emocionalna inteligencija doprinosi skoro 25–30 %.

 

Emocionalna inteligencija kao faktor uspeha u poslu

            Istraživanja pokazuju da opšta inteligencija  pomaže ljudima da se zaposle, a emocionalna inteligencija da napreduju na poslu. Organizacija  ima manje  koristi od onih zaposlenih koji  se odlikuju visokim koeficijentom inteligencije, ali koji nemaju dovoljno razvijenu emocionalnu inteligenciju. Prema rečima stručnjaka, najuspešniji lideri imaju izraženo razvijenu emocionalnu inteligenciju, iz čega se može izvući jasan zaključak o vezi između uspeha kompanije i nivoa emocionalne ineligencije njenih lidera.

            Osoba može da ima izuzetnu edukaciju i obuku, britak analitički um i izuzetan kreativni potencijal, ali bez emocionalne inteligencije, neće postati vrhunski lider.   Osnovač i predsednik Time Manager International (TMI), najveće kompanije u Evropi koja se bavi konsaltingom u oblasti ljudskih veština i koja obučava oko 250.000 ljudi godišnje u 36 zemalja, kaže da njegova kompanija pomaže menadžerima mnogih kompanija da nevidljive stvari, a pre svega emocije zaposlenih, postanu za njih vidljive i jasne. U većini kompanija menadžeri su još uvek više zainteresovani za kratkoročne rezultate i finansijske efekte nego za uspostvaljanje i negovanje dobrih odnosa i stvaranje pozitivne atmosfere u firmi, bez obzira što to donosi zadovoljstvo zaposlenih, njihovu motivisanost, posvećenost poslu i lojalnost, a dugoročno i neizostavno povećanu produktivnost i profit. Emocionalna inteligencija je veoma važna na poslu (s obzirom da ljude sa kojima radimo ne poznajemo toliko dobro ni dugo kao članove svoje porodice ili prijatelje, niti nas za njih vežu jake emotivne veze kao što je to slučaj sa porodicom ili prijateljima) jer značajno utiče i na uspeh pojedinca i na uspešnost kompanije.

            U koliko u firmi postoji nepoverenje između menadžmenta i zaposlenih, ako nema otvorene i iskrene komunikacije ili ako se zaposleni plaše svojih direktora, oni neće biti motivisani da rade, ustručavaće se da prijave probleme u procesu rada i neće biti spremni da priznaju svoju grešku, već će svi problemi biti “gurani pod tepih” sve dok ne nastanu višestruko veće štete. Za nesposobnost da sa svojim podređenim uspostave kvalitetnu komunikaciju, za neprepoznavanje značaja emocionalne inteligencije za firmu kao i za štetne posledice koje iz toga nastanu, odgovornost uvek leži na menadžmentu organizacije.

            Oduvek je bilo poznato da se izuzetno uspešni poslovni ljudi razlikuju od onih prosečnih po izuzetnom nivou empatije, samodiscipline i inicijative, što sve predstavlja deo emocionalne inteligencije. Ovi kvaliteti su sve do nedavno smatrani apstraktnim i nemerljivim, ali se u poslednje vreme mnoge organizacije specijalizovane u oblasti ljudskih resursa bave upravo pronalaženjem instrumenata (samovrednovanja, analize, dijagnoze, testovi itd.) koji će pomoći da se kod pojedinaca i organizacija izmeri nivo njihove emocionalne inteligencije (kompetentnosti). Rezultati svih ovih istraživanja treba da nam saopšte važnu pouku: svet bi bio mnogo prijatniji, a ljudi mnogo uspešniji i zadovoljniji, kada bismo pridavali više važnosti onome što nauka danas naziva emocionalnom inteligencijom, i kada bismo bili spremniji da uočimo kako da je stičemo i proširujemo, jer i kratko vreme odvojeno za razmenu “finih osećanja” sa kolegama, šefovima ili podređenima, kao i sa kupcima i poslovnim partnerima, može firmi u kojoj radimo doenti zadovoljstvo i značajan profit.

  • Ø Samosvestan rukovodilac

            Lideri sa izraženom samokontrolom u stanju su da u firmi stvore atmosferu umerenosti, poverenja i korektnosti, u kojoj će “unutrašnje borbe” za pozicije biti znatno smanjene, što otvara put produktivnosti. Samokontrola ima takođe jedan zanimljiv “domino-efekat” na čitavu organizaciju. U koliko se lider ističe svojim umerenim i smirenim pristupom, svi su izgledi da u takvom ambijentu niko neće želeti da bude “usijana glava”. Ukoliko na vrhu nema nekontrolisanog i impulsivnog ponašanja, neće ga biti ni u čitavoj organizaciji. Ljudi se razlikuju po svojim sposobnostima u svakoj od ovih oblasti. Greške u emocionalnim veštinama mogu se popravljati,na njima se uspešno može raditi. Svako od ovih područja u velikoj meri predstavlja navike i reakcije koje, uz napor, mogu biti usavršene.

 

Najuspešniji lideri imaju izraženo razvijenu emocionalnu inteligenciju.  Lideri sa izraženom samokontrolom u stanju su da u firmi stvore atmosferu umerenosti, poverenja i korektnosti, u kojoj će “unutrašnje borbe” za pozicije biti znatno smanjene, što otvara put produktivnosti

Tagged: , ,