Pomažu li knjige o samopomoći?

self help literaturaAutorka: Jelena Orlandić

  • Kada i zaštoself-help knjige ne pomažu?

Self help knjige nisu nikakav novi izum, i postoje kao najpopularnije štivo već koju deceniju ili više. Pa ipak, da one zaista i pomažu onako kako u njima piše, prestale bi da postoje, zar ne? Jedna dobra knjiga, kupe je i pročitaju, poslušaju savete iz nje svi ljudi kojima je pomoć potrebna i gotovo. Nema više potrebe za self help knjigama, svi problemi su rešeni i svi su uspešni u poslu, ljubavi, svi su zdravi, lepo raspoloženi i sve funkcioniše savršeno.

No, vratimo se malo u realnost. U njoj postoji jako, jako mnogo knjiga, članaka, saveta, brzih ili nešto sporijih rešenja, recepata, opcija. Pa ipak, smo i dalje okruženi, ili čak i sami doživljavamo neuspehe, povrede, ne ide nam od ruke ovo, ili želimo, a ne možemo da dobijemo, ono… Današnji svet je prilično teško razumeti. Dovoljno je samo da pročitamo novine, pogledamo dnevnik ili bacimo pogled na svet oko sebe, da bi ostali u čudu – gde mi to živimo? Naravno, nakon nekog vremena, čuđenje postaje manje jer se čovek navikne, ali, “navići se” nije isto što i “prihvatiti”. A, sa druge strane, u većini self help knjiga uglavnom stoji kako je taj svet samo u našoj glavi i da je sve stvar posmatranja i nešto malo novih navika i sposobnosti, načina razmišljanja i zvuči kao da je to dovoljno da poništimo sve loše i ružno što se nama i oko nas dešava. I, mada to deluje gotovo nemoguće, ponekad i jeste.

Ljudi obično imaju podeljena mišljenja po pitanju self help knjiga. Ili veruju da one rade, kupuju ih i čitaju, pokušavaju da primene savete i recepte koje tamo nađu, ili ih odbacuju sa prezrenjem smatrajući da su to gomile gluposti. Malo je onih koji će kritički pročitati ono što u tim knjigama piše i biti u stanju da sami odluče šta žele i šta mogu da primene iz pročitanog. A suština je da self help knjige imaju, kao i sve na ovom svetu, i dobre i loše strane.

  • Dobre strane self help knjiga

Self help knjiga ima jako mnogo na tržištu danas. I bilo bi netačno i pogrešno reći da su sve one iste. Naravno da nisu. Self help knjige pokrivaju širok spektar životnih tema i obuhvataju sve, od ličnih nedoumica, preko roditeljstva, posla, pa na određeni način čak i do uređenja i održavanja kuće. Treba reći i to da, uzevši u obzir koliko ih ima, i na koje sve teme, nemoguće je da u njima nema baš ništa dobro. Naravno da ima. U zavisnosti od toga koju knjigu odaberete, biće vam ponuđene različite strategije za određene probleme, različiti pristupi i načini razmišljanja. Često to zaista i ume da pomogne. Kada imamo neki problem, desi se da se prosto “zaglavimo” na jednom pokušaju ili načinu da ga rešimo, i da nismo u stanju da pogledamo širu sliku, da pokušamo da budemo kreativni, da priđemo problemu na neki novi i drugačiji način, da uvidimo koje su mane našeg pristupa. U takvoj situaciji, pogotovo kada je ona prolongirana, dešava se gubitak motivacije, sasvim lako se pada u očajanje, problem nije rešen, pritiska nas, smeta nam i žulja nas, ali nekako ne uspevamo da se pomerimo ni milimetar. Naravno, zavisi da li je u pitanju neki problem koji imamo na poslu, u radnoj sredini, sa kolegama, ili možda sa decom, našim roditeljima, prijateljima. Isto tako, problem može biti i na ličnom nivou, nešto što nas u duši pritiska i muči, ne da nam mira, ali se rešenje nikako ne pojavljuje, ma koliko uporno pokušavali. I onda se pojavi neka self help knjiga koja govori baš o tom problemu, ili nekom sličnom, nekoj varijaciji na temu onoga što nas muči. Može nam ukazati na neko alternativno rešenje. Na neku mogućnost koju smo prevideli, na nešto što nam nije palo na pamet da uzmemo u obzir. Može nam jednostavno dati dobar savet, recept ili ispričati priču o tome kako je neko rešio sličan problem.

Generalno, u najvećem broju self help knjiga postoje brojni dobri saveti. Svim tim knjigama je zajedničko to da nude jedan prilično pozitivan, samopouzdan i vedar pogled na svet. I mada svet nije uvek onakav kakav bismo želeli da bude, ponekad je pozitivniji pogled na stvari, ukidanje osećanja da smo očajni i u bezizlaznoj situaciji, značajan korak napred u dolaženju do rešenja.

Self help knjige nude određene strategije, načine ponašanja i razmišljanja, koji jesu u suštini dobri. Daju savete kako da nešto uradite, kako da se osećate i prezentujete drugima kao uspešni, zadovoljni, autentični, zreli. Govore o tome šta treba da uradite i daju vam praktično gotova rešenja koja su suštinski dobra i “rade posao”. Govore i sposobnostima koje su nam potrebne da bismo bili zdravi, srećni, uspešni, zadovoljni sobom, svojim životom i svetom oko sebe, ljudima koji nas okružuju ili, ukoliko njima nismo zadovoljni, kako da se prema njima ponašamo tako da im ne naškodimo, ali i da oni ne naškode nama. Sve su to dobre strategije, i puno toga što se u self help knjigama može naći je zapravo samo način funkcionisanja, življenja i razmišljanja mentalno zdravih ljudi.

Na primer:

Uzeću za primer jednu od self help kniga koja se prodaje u skoro svim većim knjižarama u Beogradu – “Zašto muškarci vole kučke?”. Ovo je jedna prilično klasična self help knjiga za žene, ali delom i za muškarce, koja, ako posmatramo samo onaj površni nivo, daje savete ženama kako da se ponašaju da ne bi oterale muškarca od sebe. Ovakva knjiga, na prvi pogled, može izazvati reakciju – “jao, pa to je knjiga za jadnice, neću to ni da uzmem u obzir da čitam!” Međutim, bilo bi dobro pogledati i malo dublji nivo. Šta je ono što je suštinska poruka knjige? Autorka u svojoj knjizi slika sliku jedne staložene, samopouzdane žene koja zna šta hoće, ali isto tako zna i šta neće. Insistira na tome da žena ne treba da manipuliše, da treba da bude iskrena ali i da ume da postavi granice, da ne bude zavisna, da ne treba da žrtvuje svoj život da bi zadovoljila muškarca. I to je ono u čemu leži suština pojma “kučka”, kako ga ona vidi. Ostati ono što jesi, biti iskren prema sebi i drugima, ne narušavati tuđe granice i očuvati svoje. I u tome nema ništa loše. Saveti koje autorka daje, zapravo, predstavljaju jednu mentalno zdravu ženu koja je zrela, odrasla, odgovorna i fer igrač. Ženu koja govori ono što misli, bez uvijanja i kenjkanja, koja drži do sebe, ima dostojanstvo i ne dozvoljava nikome, pa ni muškarcu koga voli, da je tretira loše. To je žena koja ne traži poštovanje, već ga dobija. Slika možda malo idealizovana, ali ipak slika žene, bolje reći osobe koju bi svako (zdrav) želeo u svom društvu i prisustvu, bilo kao partnerku ili kao prijatelja. Ili bar svako ko je i sam sličan takvoj osobi. Napomenula bih i to da, na prvi pogled, može delovati da autorka preporučuje ženama da manipulišu ali, zapravo, to je suprotna prouka. Ona samo govori o tome da život ne prestaje (niti počinje) onog trenutka kada u njega uđe novi muškarac, A što je, u stvari, priča o granicama koje su zdrave i normalne. I to je jedna potpuno ispravna poruka.

Ali, tu dolazimo do onog suštinskog problema, ne samo sa self help knjigama, već i sa ljudima generalno.

  • Loše strane self help knjiga

Možda je prvo pitanje koje treba postaviti da li rad na sebi može biti štetan? Jer može da se dogodi da čovek, posle dugogodišnjeg „rada na sebi“, ostane zbunjen, izgubljen i depresivan. Jasno nam je da živimo u svetu koji je veoma često nehuman i u koji nije tako lako uklopiti se. A i kada i ako se uklopimo, dešava se da doživljavamo kako to nisamo zapravo mi i da smo nekako „izgubili sebe“ u procesu. Zato je self-help literatura danas tako popularna. Stiče se utisak da je rad na sebi i menjanje sebe jedino što možemo da učinimo da bismo se osećali kao ljudi. I tu dolazimo do jednog problema kojim se malo ko bavi, a to je da se lako može desiti da self help knjige više odmažu nego što pomažu. Ljudi polaze od dobre i plemenite ideje da istraže sebe i otkriju šta je to što kod sebe mogu da promene, a završe u opsesivnom traženju “greške u svom sistemu” što, sasvim logično, negativno deluje na samopouzdanje i produbljuje lično uverenje da sa njima nešto nije u redu. Kako do toga dolazi?

  • Idealizacija autora

Kada je čoveku potrebna pomoć, onda one od kojih prima pomoć (u ovom slučaju autore self-help priručnika) doživljava kao “više od sebe”. Oni su, na neki način, na pijedestalu, i zbog toga ih čovek ne posmatra sa dovoljnom dozom kritičnosti. To je naročito izraženo kada su u pitanju pisci self-help priručnika jer njih skoro nikada ne upoznajemo, pa nam je lako da verujemo da oni žive tačno po uputstvima iz svojih knjiga i da zato imaju super živote u kojima nema nikakvih problema.

Ljudi često idealizuju autore self-help knjiga i doživljavaju ih kao osobe kojima sve i lako ide u životu
  • “Uputstvo za upotrebu” života

S obzirom na to da većina self-help autora progovara kroz formule (uradi to i to i osećaćeš se tako i tako), ta formula počinje da se shvata kao neka vrsta zakona. Sve što treba uraditi je modifikovati svoje ponašanje, odnosno primeniti taj zakon u svakodnevnom životu. Problem je u tome što, o kakvoj god formuli da je reč (npr. “budi stalno ovde i sada” ili “ponavljaj svaki dan pozitivne afirmacije”), ona neće funkcionisati. Zapravo, možda će funkcionisati neko kraće vreme, ali uskoro će se izlizati i izgubiti svoju moć. Ipak je to samo formula, nečije uputstvo za ponašanje, a život je mnogo više od toga.

Međutim, nije samo problem u tome što je to samo nečije uputstvo i ništa više. Samo uputstvo može čak biti dobro i ispravno. Veliki broj autora self help knjiga su (bilo profesionalno ili laički, “po osećaju i intuiciji” ) dobri psiholozi. Pa, ako je uputstvo dobro, gde je onda problem? U tome što su ljudi različiti, što je svako od nas ličnost za sebe i što naša lična istorija, način odrastanja i obrasci ponašanja koje smo usvojili u detinjstvu, određuju kako ćemo se ponašati, šta ćemo osećati i kako ćemo funkcionisati u svetu u kome živimo.

  • Korist od sopstvene štete

Ljudi iz svega što rade imaju neku korist. Naravno, ovde korist treba veoma široko shvatiti. Nekada je to stvarna i realna korist, a nekada je ta korist nezdrava, ne služi razvoju osobe, i možda je bolje tu korist prevesti na razlog. Međutim, taj razlog nije uvek svestan. Veoma često se dešava da ljudi, svojim načinom ponašanja i življenja, ponavljaju neku “priču” koja im se desila u ranom detinjstvu, a da su toga potpuno nesvesni. Nama će, sa strane, takvo ponašanje delovati čudno, uvrnuto, nelogično i iracionalno. Možda čak i samoj osobi koja se tako ponaša. Neće moći da ga objasni i reći će nam da je morala to da uradi, da je bilo jače od nje. Ipak, mada ta osoba razloga nije svesna, on postoji i ima neku svrhu. “Negativna” ponašanja postoje i održavaju se jer pružaju određenu korist osobi (iako osoba nije svesna koristi koju izvlači iz takvog ponašanja kao ni toga kakva je šteta od te koristi).

  • Nesvesni otpori promenama

Upravo zato što ta svrha (nesvesna korist) postoji, mada nam na prvi pogled izgleda nelogična, mi se opiremo promeni. Usvojeni obrazac ponašanja, mada deluje štetno po nas ,ima neku svrhu. I onda, ukoliko pokušamo da ga promenimo “nasilno”, bez razumevanja, bez uviđanja svrhe zbog koje postoji, nužno u tome nećemo uspeti. To je onaj suštinski razlog zašto self help knjige ne pomažu. One nam mogu dati recept šta da uradimo da nam bude bolje, ali ako nam bude bolje, razlog i svrha našeg lošeg i/ili autodestruktivnog ponašanja time biva ukinut.

U razumevanju sebe, radu na sebi i poboljšanju, nema pravih prečica. Metod se može razlikovati, postoji više puteva i načina da razumemo sebe, ali ne postoji skraćena varijanta u kojoj će nam neko reći šta da uradimo i, ukoliko doslovno sledimo rečeno, biće nam dobro. Ljudska psiha ne funkcioniše tako. Dobar savet iz self help knjige možemo da prihvatimo i usvojimo samo ako smo mi za to spremni. Tek kada razumemo sebe i razrešimo svoje unutrašnje razloge za neuspeh, tek onda možemo prihvatiti savete iz self help knjiga kao jednu mogućnost za određeni vid uspešnijeg ponašanja. I to samo u situaciji ako smo spremni, a ne znamo kako.

A do razumevanja sebe, mada se to može činiti kao jako zaobilazan, dugačak i naporan put, suštinski se najlakše stiže terapijom.

U suprotnom, pošto se ispostavi da jedna formula iz jedne self help knjige ne funkcionše, tu je gomila drugih koje su na raspolaganju. A iza svake self help knjige i formule stoji određena veličina – neko ko je doživeo uspeh i prodao svoju knjigu u milionima primeraka – što toj formuli, naravno, daje određenu težinu. Tako se čovek koji “radi na sebi” nađe u situaciji da isprobava jednu, pa drugu, pa treću formulu, ponovo i ponovo, verujući da je to pravo rešenje. Zašto? Zato što je knjiga pisana kao da zaista nudi pravo rešenje. Autor ne podstiče pronalaženje ličnog rešenja, nego nudi jedno opšte, koje je primenljivo na sve, a jasno nam je da ne može biti.

  • Traženje lične formule

Mada svi ljudi funcionišu po prilično sličnim obrascima, i mada se svi problemi koje ljudi imaju mogu svesti na ograničen broj uzroka, lična priča i način funkcionisanja je ono što moramo tražiti, kako u sebi, tako i u drugima, ako za cilj imamo da najpre razumemo, a potom i pomognemo, da pronađemo najbolje rešenje, ne samo za problem, već i za napredovanje.

Možemo uzeti bilo koju od self help knjiga. Neke od ovih knjiga su bolje, a neke lošije, ali su sve podjednako loše ako se shvataju kao pravilo ponašanja, kao formula, idealan recept, jer to dovodi do beskonačnog i unapred osuđenog na neuspeh korigovanja sebe, nadgledanja svojih misli i traženja greške. Čovek razmišlja na sledeći način: ako formula funkcioniše, a kod mene nema rezultata, mora da nešto pogrešno radim. A zapravo, ma koliko formula bila dobra, ona je samo opšte mesto. Svaku formulu koja se tiče ličnog razvoja, napretka i poboljšanja, najpre moramo proputiti kroz lične filtere. Drugačije formula ne samo da neće raditi, već ćemo se samo osećati gore.

Pogrešno je stalno traženje greške u sebi. Analiziranje sebe kroz tuđu perspektivu (bio to self help autor ili neko drugi) i traženje “grešaka” je naporan posao koji se, na kraju, ne može nazvati radom na sebi, već radom protiv sebe. Da, moguće je da radite nešto pogrešno i sasvim sigurno postoji nešto što možete da unapredite, popravite, učinite boljim. Na sebi, u sebi ili u svojoj okolini. Ali šta je to konkretno znate samo vi. I zato perspektiva autora self help knjige ne radi. To je kao da ste uzeli tuđe naočare. Mada su toj osobi savršeno dobre i bez njih ne bi mogla da funkcioniše, vas od pogleda kroz njih boli glava i sve vidite zamućeno i nejasno, udarate u stvari oko sebe i pravite greške. Traženje grešaka kroz tuđu perspektivu je posao bez kraja i poente. Uvek možete otkriti neku novu grešku, nešto što može biti bolje. U celom tom procesu propuštate ono što je osnova za bilo kakav osećaj zadovoljstva sobom i svojim životom, a to je: prihvatanje sebe onakvih kakvi trenutno jesmo sa svim svojim “greškama”. Za razliku od nadgledanja i korigovanja sebe, prihvatanje sebe je blagotvorno. To znači biti nežan, a ne strog prema sebi. To znači negovati sebe i dopustiti sebi grešku jer je i život sam pun “grešaka”. To je osnova kvalitetnog rada na sebi i preduslov za bilo kakvu pozitivnu promenu. Prihvatiti sebe i svoje greške ne znači pomiriti se sa njima, reći “ja sam takav” i završiti priču. Prihvatiti sebe onakvima kakvi smo samo predstavlja dobru osnovu za napredak i rad na sebi, jer prihvatiti sebe znači biti iskren prema sebi. A bez istinite lične priče nema napretka.

Savet za kraj bi bio: ne odbacujte self help knjige, ali ih ne uzimajte zdravo za gotovo. Biće vam “ukusnije” sa zrnom soli.