Često možemo čuti da je kreativnost dar koji imaju samo određeni, srećni pojedinci.
Međutim, kreativnost je veština, koja se samim tim može vežbati kao i svaka druga.
Deca su ta koja često, nesputano i slobodno pokazuju tendenciju ka kreativnosti i mašti, ona su po svojoj prirodi kreativna. Ispituju svet oko sebe, eksperimentišu i često dolaze do zaključaka ili kombinacija koje su nekada neobične odraslima.
Osnova za ovaj tekst su principi rada sa decom i iskustva koja smo stekli u radu sa decom u našem „Centru za kreativni razvoj dece“.
Šta to čini kreativnost ?
Kada govorimo o kreativnosti opisujemo sposobnost deteta da stvori nešto originalno, korisno i novo. Ono što kreativnost zahteva jeste sposobnost produkcije velikog broja ideja, takozvano divergentno mišljenje ali i kombinaciju tih ideja kako bi se dobio najbolji rezultat, odnosno konvergentno razmišljanje.
Veći deo kreativnog razmišljanja podrazumeva kombinovanje predhodno nepovezanih ideja ili predmeta zarad stvaranja originalnog i jedinstvenog produkta. Ovaj proces naziva se sinteza, a mnogi stručnjaci ga smatraju suštinom kreativnosti.
Kreativni proces pored toga podrazumeva i maštu, originalnost, produktivnost ali i rešenje problema primenom te mašte i znanja i na kraju sposobnost da se kao proizvod kreativnog mišljenja stvori nešto novo.
|
Podstičemo decu da vide i rešavaju probleme na nov, drugačiji način i postavljaju nova pitanja. Na taj način deca se osposobljavaju da stvore neobičan i iznenađujući proizvod koji se često nalazi i izvan sistema ideja koji imaju drugi. |
Kako podstičemo kreativnost?
Potrebno je da detetu obezbedimo puno vremena za igru i eksperimentisanje sa materijalima i idejama, treba im dopustiti istraživanja koja idu izvan okvira koje drugi smatraju važnima.
Detetove ideje ne treba ismejavati ali ni zahtevati kreativnost jer ona treba da se javi spontano.
|
Kreativnost razvijamo postavljanjem pitanja i podsticanjem da deca sama postavljaju što više pitanja – ko, kada, gde,kako, zašto, na koliko načina…, šta bi bilo kada bi…, imaš li drugu ideju, uporedi – šta je bolje, lepše…Kako to još možeš napraviti? Šta te još podseća na to? Po čemu je nešto slično,a po čemu je različito? Šta misliš da će se dogoditi ako…? Na šta te to podseća? Opiši kako to izgleda (kakvo je na dodir, kako zvuči…)? itd. |
Neke od igara kojima podstičemo kreativnost:
Igre originalnih odgovora
Detetu se postavlja pitanje npr – Šta je sve crveno ? Uobičajeni odgovori kao što je jabuka, srce, paradajz donose jedan bod, dok odgovori poput- Mars, kapa patuljka i slično dobijaju dva poena.
Igre rečima
U igri rečima povezivanjem reči, sklapamo rečenice, asocijacijama između više reči koje su međusobno nepovezane pronalazimo jednu koja ih veže, premeštanjem slova sklapamo što više smislenih reči.
Nastavljanje priča
Započinjemo priču dok deci ostavljamo prostora da osmisle kraj.
Pronalaženje veza
U ovoj igri pronalazimo zajedničko određenim stvarima ili pojmovima. Npr. pitamo decu šta je zajedničko mravu i lokomotivi, knjizi i televiziji, leptiru i peru.
Različite upotrebe
Igra „različite upotrebe“ deci je vrlo interesantna a sa druge strane izuzetno korisna. Deca odgovarju na pitanja kao što su – Čemu sve može poslužiti olovka, šerpa, spajalica, tegla…?
Dovršavanje jednostavnih crteža
je jedna od najčešcih igara koju koristimo u radu sa decom. Jednostavne, proste crteže dovršavamo na što više zanimljivih načina.
Smišljanje i dodavanje različitih pokreta
tokom igre i plesa najčešće koristimo u toku psihološko kreativnih radionica. Deca kroz igru i zabavu razvijaju svoje veštine i kreativnost.
|
Kroz psihološko kreativne radionice sa decom vežbamo i razvijamo emocionalne veštine koje pomažu detetu u opštem funkcionisanju. Deca sa razvijenim emocionalnim životom poznaju svoja osećanja i njima uspešno vladaju a samim tim su u velikoj prednosti u mnogim oblastima života. |
Šta bi bilo kad bi
npr. ljudi mogli leteti, hodati po vodi, čitati tuđe misli, kada bi mogao postati nevidljiv, razvijamo diskusiju, smejemo se i družimo i pre svega učimo.
Igre konstrukcije i oblikovanja
kockama, raznim elementima, glinom, plastelinom i dr. su najzastupljenije u toku umetničko psiholoških radionica i posebno su pogodne za grupni rad i razvijanje interakcije i opšte dinamike u dečijoj grupi.
Uticaj genetike
Genetika ima velikog uticaja na to da li će dete biti manje ili više kreativno. Ipak, kreativnost je poput mnogih talenata, ukoliko je ne razvijamo, neće biti od preteranog značaja samo zato što za nju imamo genetsku predispoziciju. Okruženje u kome dete odrasta je od izuzetne važnosti, a od podsticaja koji otuda dolazi zavisi u kom smeru će se dečija kreativnost razviti, kao i da li će se uopšte razviti. Ukoliko sredina podsticajno deluje na dete, ono će se osećati slobodnijim da ispolji svoju kreativnost i da je dodatno razvija. Ukoliko je dete konstantno izloženo modelima ponašanja i aktivnostima koje se odvijaju po jednom ustaljenom sistemu u kome dete poštuje pravila koja važe za sve i koja isključuju bilo kakvo odstupanje, njegova prirodna kreativnost će se polako gubiti..
Važno je da deci dozvolimo da eksperimentišu, da postavljaju pitanja, da iskažu mišljenje, da otkriju svoje ideje, da ih objasne. Pritom je veoma važno da ih ne prekorevamo, da ne ismevamo njihova objašnjenja i definicije koje su ponekad komične, ali često i genijalne. Važno je uvoditi igre koje podstiču kreativnost. Sa detetom se možete igrati asocijacija kada sređujete stan ili se možete igrati rečima i bojama dok krečite ili farbate ogradu, možete da pronalazite vezu između pojmova koje vidite dok putujete gradskim prevozom.
Dopustite detetu da samo bira muziku koju će slušati, da na svoj način tumači likove iz priča, da samo proceni šta je dobro, a šta loše. Budite sigurni da će znati. Za slučaj da ipak procenite da je potrebno da dete drugačije usmerite, učinite to bez prekora i navedite ga da sopstvenim razmišljanjem i zaključivanjem dođe do rešenja. Tako dete neće imati osećaj da ste mu nešto nametnuli, biće sigurno u sebe i imaće poverenja da sa Vama ponovo podeli svoje misli i kreativne ideje.
Tagged: dete, ivana paunovic, kreativnost, sandra jovanovic
O.L.I. METOD 