Kreativnost i učenje

kreativnost i ucenje

Autorke: Ivana Paunović i Sandra Jovanović OLI psihoterapeuti
www.psiholosko-savetovaliste.blogspot.com

 

Česta je predrasuda da učenje i kreativnost ne idu zajedno.

Još uvek je dosta rasprostranjeno mišljenje da u učenju nema mesta za kreativnost i da se ne može “ozbiljno” učiti kroz igru i zabavu. Intuitivnom i posrednom učenju se često ne daje ista težina kao tradicionalnom formalnom usvajanju znanja. Takođe, kreativnost se često shvata kao prirodno data osobina, talenat, nešto što ili postoji ili ne postoji i što se ne može mogo menjati. Tako se ideja o tome da je i kreativnost nešto što može da se vežba i uči , često dočekuje sa nevericom.

Kreativnost predstavlja izvorni stvaralački čin. Kreativni čin podrazumeva da osoba samostalno i autonomno produkuje nešto novo, što do tada nikada nije uradila na isi takav način. Iako se kreativni potencijal nalazi u srži svakog ljudskog bića, tačno je da nisu svi ljudi podjednako kreativni. Ipak taj potencijal se može vežbati i razvijati. Što više učimo kreativno mišljenje i vežbamo da razmišljamo izvan granica dotadašnjih šablona delanja, to smo kreativniji. Što smo kreativniji to bolje pamtimo i učimo. U ”Centru zakreativni razvoj dece” učimo da budemo kreativni i kreativno pristupamo učenju čime negujemo ovakav princip razvoja prirodno datih kapaciteta dece. Neke metode tog rada biće predstavljene u tekstu koji je pred vama.

Obrni, okreni, izmisli …promeni

U razvijanju kreativnosti kod dece potrebno je predočiti im na koje sve načine mogu otkrivati i stvarati nove odnose među elementima. Postoji bezbroj kombinacija elemenata koje možemo stvoriti. Potrebno je osloboditi se ustaljenih i ograničavajucih pogleda na svet i izgraditi naviku stvaranja novih pogleda, novih odnosa i veza među elementima. Možemo se igrati ovim mnoštvom različitih kombinacija, postavljajuci pitanja: “Šta bi bilo kada bih ovo povezala sa onim?” (smišljajte najčudnije moguće kombinacije); “Šta bi bilo kada ne bi bilo tako nego ovako?”

“Um proširen novom idejom nikada se ne vraća na svoje početne dimenzije.”

Oliver Wendell Holmes

Nauči me kako da učim

Neke od tehnika koje primenjujemo u radu sa svom decom a veoma su korisne i u radu sa problemima deficita pažnje (ADD/ADHD) :

Igrica” Stavio sam u kutiju”

Prva osoba na primer kaže:”Uzeo sam svoju kutiju i u nju stavio četkicu za zube”. Druga osoba ponovi ono što je prva rekla, i doda još jednu stvar u kutiju. Treća osoba doda još jednu stvar i kaže:”Uzeo sam svoju kutiju i u nju stavio četkicu za zube, majicu i medu.” Igra se nastavlja tako što svaka osoba dodaje po nešto ali mora da ponovi sve prethodno istim redosledom. Vremenom stvari koje se dodaju postaju sve zabavnije, ali postaje sve teže zapamtiti toliki broj stvari i njihov redosled. Tada sugerišemo detetu da napravi mentalnu sliku u glavi da bi bolje upamtilo sve elemente. Na primer , ono može zamišljati medu kako je obukao majicu i koristi četkicu za zube…

Igrica “Azbuka-Abeceda” ili “Na slovo na slovo”

Prva osoba počne sa slovom A, i pronađe reči koje počinju tim slovom, a pripadaju određenim dogovorenim kategorijama (npr. ime, ime žene ili muža, država u kojoj živim, šta jedem, koja kola vozim…). Onda neko, na primer, kaže: ”Moje ime je Andreja, žena mi se zove Anka, jedemo ananas, živimo u Africi, vozimo Alfa romeo.” Zatim sledeća osoba uzma slovo B pa dodaje reči istim redosledom: ” Moje ime je Bojana, muž mi se zove Branko, jedemo bananu, živimo u Belgiji, vozimo “Bubu”…Dete na ovaj način uči redosled slova u azbuci ili abecedi, imena država i gradova, ali uvežbava i veštinu prisećanja i kategorizacije reči.

Igrica “Matematika”

Sa decom koja uče sabiranje, možemo napraviti zabavnu igru dok se vozimo kolima tako što ćemo im dati zadatak da sabiraju brojeve registarskih tablica kola ispred nas. Starije dete može da množi brojeve sa tablica. Ako ima dvoje (ili više) dece, možemo uvesti pravilo kojim se starijem detetu otežava da uvek pobeđuje. Tako ono, recimo, mora uvek da izbroji do pet pre nego što da odgovor. Ili, damo zadatak starijem detetu da kaže da li je odgovor mlađeg deteta tačan. Ako nije, onda starije dete treba da da tačan odgovor.

“Metakognitivne strategije”, strategije organizovanog mišljenja.

Učenjem kako da uči, dete stiče kontrolu nad samim procesom učenja.

Dete uči da koristi trostepeni pristup novom zadatku, umesto da samo uskoči u njega. Ono treba sebi da postavi tri pitanja i promisli pre nego što počne da radi zadatak.

1. Sta je ovde posao? Šta se očekuje od mene da uradim?

2. Kako ću da obavim ovaj zadatak? (Koje strategije ću da koristim)

3. Kako sam to uradio? (Šta sam naučio? Koliko su mi dobri rezultati?)

Izmedju koraka 2 i 3 dete mora da uradi zadatak, ali tek pošto osmisli “plan napada”

Aktivno učenje

Najbolji način da se privuče i zadrži nečija pažnja jeste da on aktivno bude uključen u zadatak.

Učenje da se predvidi šta će se desitije jedna od ključnih veština aktivnog učenja i ono što može pomoći da sadržaj koji se uči postane interesantniji.

Aktivno učenje podrazumeva da učenik traži informacije. On stalno postavlja pitanja i traži odgovore. Umesto da samo čita kako bi došao do kraja strane, aktivni učenik stalno vodi dijalog sa samim sobom o tome šta će se desiti na sledećoj strani (kada čita literaturu), ili kako se stvari mogu povezati i uklopiti jedne sa drugima. Potreba za saznanjem, predviđanjem, potvrđivanjem sopstvenih pretpostavki može biti uzbudljiv proces.

Igrica “Da sam ja učitelj”

Dete treba da predvidi šta će učitelj pitati. Treba da primeti šta je važno i šta treba dobro naučiti. Roditelji mogu da pomognu u ovoj igri mlađim učenicima, kako bi oni to kasnije mogli sami da rade. Da bi predvideli moguća pitanja, učenici moraju da budu aktivni i da se stave u ulogu učitelja. Deci može da bude zabavno da vide koliko su dobra u predviđanju. Sposobnost za predviđanje daje im bolji osećaj kontrole nad situacijom.

Kreativno učenje sprečava poremećaje koncentracije i pažnje, razvija brzo zaključivanje, koordinaciju pokreta i motoriku.

Gušenje kreativnosti

Deci predškolskog uzrasta učenje predstavlja igru i zabavu. Uvučena u obrazovni sistem koji je fokusiran na formalno učenje dok je kreativnost zanemarena, a intuitivnost se potpuno odbacuje, deca prestaju da shvataju učenje na taj način. Često, roditelji imaju potrebu da stalno ispravljaju decu. Oni to rade iz najboljih namera , da bi im što pre usadili što više znanja i da bi ih sprečili da naprave greške. Oni su nekad pokrenuti svojim strahovima od toga da dete ne izađe previše iz okvira, da ne štrči i time ne privuče negativnu pažnju okoline.Roditelji treba da znaju na koji nacin da ohrabre i podstaknu dečiji entuzijazam prema stvaranju novih ideja, pa čak i da učestvuju i uključe se sa svojom decom u taj proces iako ih to eksperimentisanje nekada može staviti izvan trenutne zone komfora.

Obrazovni sistem i kreativnost

Školski sistem svojim nastavnim programom i očekivanjima od đaka više pridaje značaja razvijanju leve hemisfere mozga koja je zadužena za govor, racionalne operacije i analizu, dok često zapostavlja značaj razvoja desne hemisfere koja je više zadužena za prepoznavanje oblika , uzoraka i slika, za načine povezivanja, kompozicije, umetnost i maštu. Na ovaj način razvoj potencijala se ne odvija uravnoteženo. Zato je potrebno deci ponuditi i različite programe i sadržaje koji doprinose uravnoteženom razvoju mentalnog funkionisanja.

Česte greške i kako ih izbeći
-Stalno nadgledanje i kontrola sputavaju spontanost i samopouzdanje koji su u osnovi kreativnog duha deteta.

-Ne treba dovršavati kreacije umesto deteta. Pokazujući poštovanje i hvaleći detetov trud podstičemo razvijanje upornosti i volje za prolaženjem kroz stvaralački proces od početka do kraja.

-Deci ne treba stalno nuditi pomoć, već treba sačekati da je oni sami traže.

-Potrebno je motivisati decu da sami pronalaze svoja rešenja , a ne servirati im gotova rešenja.

-Osim “tačnog” odgovora, treba ohrabrivati i ona rešenja koja su drugačija, inovativna i maštovita.

-Pružati kreativno okruženje. Različiti materijali za kreativno izražavanje su uvek dostupni. Najpogodnije igračke za razvoj kreativnosti su one od kojih se mogu stvarati razni novi oblici. Zato se ne treba fokusirati na gotove proizvode i skupe igračke koje ”sve rade same”.

-Dopuštati sanjarenje. Sanjarenje predstavlja dečiji način da u sebi rešavaju zagonetke i probleme. Nikako ga ne treba shvatati kao gubljenje vremena i bežanje od realnosti, osim ako nije predominantno u detetovom funkcionisanju.

-Učestvovati sa detetom u rešavanju problema i zagonetki koje se pojavljuju . Nakon planiranja pomažemo detetu da do kraja ostvari to što je naumilo, ali samo u onoj meri i dotle dokle ono to ne može da uradi samostalno.

-Detetu se može ponuditi šansa za kreativni rad, ali se ne sme vršiti pritisak.

Informalno učenje

Osim formalnog obrazovanja koje se odvija u institucijama postoje i različiti oblici informalnog i neformalnog učenja koji predstavljaju mnogo širi način usvajanja znanja i veština. Informalno učenje predstavlja najstariji način usvajanja znanja i veština . Na ovaj način uče bebe i mala deca, ali i odrasli. Deca od svojih roditelja i vaspitača svesnim ili nesvesnim modeliranjem, preuzimaju vrednosti, ponašanja i veštine. Zato u informalnom pristupu leži velika zaliha mogućnosti za usvajanje znanja i razvijanje kreativnosti.

Kako vežbati kreativno mišljenje?

Ljudski mozak je razvijen tako da sve ono što ponavlja automatizuje, da bi se dalje mogao usmeriti na učenje novih sadržaja. Na ovaj način se mogu stvoriti i automatizovane navike toka misli. Kako bi razvili kreativnost moramo navikavati svoj mozak na nešto složeniji način funkcionisanja koji podrazumeva razmišljanje izvan okvira, stvaranje novih misli i ideja, kao i povezivanje do tada nepovezanih podataka.

Razvoj kreativnog razmišljanja će biti najefikasniji u područjima najvećeg interesovanja tj. onim područjima u kojima se najviše uživa i u koja se najviše ulaže vreme i energija.

Duhovito je kreativno

Humor je utemeljen na istovremeno smislenim i apsurdnim, neočekivanim obrtima u razmišljanju, pa je stoga usko povezan sa kreativnošću. Prikriveni smisao, viseštruka značenja i duhoviti obrti u rečenici zahtevaju sposobnost mozga da razmišlja na više nivoa i to veoma brzo. Kreativni ljudi su najčešće duhoviti. Duhoviti ljudi su primer izvežbane kreativnosti. Oni su navikli svoj um da izlazi van područja uobičajenog i poznatog i da aktivno povezuje ideje na neočekivane načine.

Kreativni programi

Kreativni programi i radionice namenjene deci imaju za cilj stimulisanje sposobnosti i jačanje radoznalosti. Uživljavanjem i uživanjem u igri deca eksperimentišu, postavljaju i rešavaju probleme na specifičan, svrsishodan i sebi svojstven način. Dečija iskustva se, na ovaj način, sistematizuju i prerastaju u sređeno, upotrebljivo znanje. Igrajući se , dete istražuje svet oko sebe i sopstvene mogućnosti u njemu i produkuje nove pristupe u različitim situacijama. Razvijajući posebne veštine i različite načine ponašanja , dete u igri stiče iskustva, otkriva, uči i stvara. Što više ovladava ovim veštinama, sve se više oslobađa straha od nepoznatog i ohrabruje da sigurno i samostalno istupa i dela.

”Centar za kreativni razvoj dece”organizuje brojne programe i radionice bazirane na principima prikazanim u ovom tekstu za razvoj kreativnih potencijala dece.

Tagged: , ,