Autorka: Jelena Orlandić, psihoterapeut

Da li ste ikada radili za ili imali važnu, ličnu vezu sa nekim sa kim ste na početku verovali da ima jedinstvene talente, izuzetna postignuća i izuzetne lične kvalitete? Bazirano na razoružavajućoj ličnosti i vašem verovanju u njene superiorne sposobnosti, da li ste ovoj osobi poklonili veliko poverenje po pitanjima važnih stvari koje se tiču vašeg života i vaše budućnosti?

Da li ste postepeno počeli da shvatate da je ta soba precenila svoja postignuća i da je samoorijentisana? Da li je ova osoba delovala kao da je preokupirana „važnim“ ljudima, ali je pokazala jako malo interesovanja za druge ljude koji nemaju poziciju koja bi joj pomogla da napreduje u karijeri ili socijalnom statusu? Da li ste počeli da percipirate da vas je ta osoba iskoristila i izvukla korist od drugih ljudi da bi napredovala? S vremenom, da li ste se umorili od konstantne potrebe ove osobe da joj se divite vi, ali i drugi, da preuveličava svoja postignuća, da se stalno hvali? Da li ste primetili da se ova osoba oseća posebnom i da ima pravo na privilegije koje niti je zaradila, niti zaslužila? Da li je bila nesposobna da prizna svoje mane, greške i manjkavosti? Zapravo, da li je lagala i zataškavala svoje greške i nezgode? Da li ste konačno prepoznali da ova osoba nije zapravo cenila vaše doprinose ili one drugih ljudi koji su joj bili odani i koji su činilo dobro za nju? Da li ste detektovali kako iako se pretvarala da brine i ima imteresovanja za druge, ona zapravo nije sposobna za iskreni altruizam ili empatiju? Kada ste je pitali o njenim preterivanjima i aroganciji, da li se ova osoba povukla od vas? Kada ste je konfrontirali sa njenim neiskrenostima ili sa neispunjavanjem obaveza, da li vas je devaluirala, diskreditovala, pretila vam ili čak pokušala da vas povredi? Ako ste odgovorili „da“ na mnoga od ovih pitanja, veoma je moguće da ta osoba ima narcistički poremećaj ličnosti. Ukoliko je tako, ova priča bi trebalo da vam bude od pomoći u sticanju realističnog razumevanja ove osobe i kako najbolje da pristupite implikacijama vaše veze sa njom… 

Biološki aspekti narcističkog poremećaja ličnosti

Zahvaljujući radu briljantnih psihoanalitički orijentisanih kliničara i teoretičara, mnogo toga je naučeno o psihološkim i interpersonalnim manifestacijama narcističkog poremećaja ličnosti. Mnogo manje se, međutim, zna i razume po pitanju bioloških dimenzija poremećaja. Zapravo, mnogo više se zna o neurobiologiji (tj. ulozi mozga, genetike, toksina, endokrinologije itd.) većine drugih poremećaja ličnosti nego što je poznato o ovim aspektima ovog poremećaja ličnosti. To bi moglo da znači sledeće:

 1. Uloge životnog iskustva, stresa i psihologije su prominentnija u razvoju narcističkog poremećaja ličnosti od bioloških faktora.

2. U ovom trenutku, manje validna istraživanja su sprovedena o biološkim aspektima narcističkog poremećaja ličnosti nego za mnoge druge poremećaje ličnosti.

Iako je moguće da su oba ova objašnjenja tačna, postoji velika zabrinutost vezana za nedostatak validnih, savremenih istraživanja neurobiologije ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti. Shizofrenija, panični poremećaji, opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti, depresija i bipolarna bolest – nekada se smatralo da sve ove bolesti rezultuju od psiholoških i eksperimentalnih stresova. Kako je više saznavano o uzročnim ulogama bioloških faktora, terapija ljudi sa ovim stanjima dramatično je unapređena. Verujem da je ovaj proces otkrivanja vodio efektivnijim tretmanima, ali i da će takođe, jednog dana, biti primenljiv i na ljude sa narcističkim poremećajem ličnosti. Imajući u vidu neobičnu psihološku traumu koju ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti nanose svojim porodicama i ljudima koji su u drugim važnim vezama sa njima, i uzevši u obzir neizmerljivu društvenu cenu koja se povezuje sa njihovim ponašanjem (npr. velike kompanije koje propadnu zbog narcizma njihovih direktora), teško mi je da objasnim ili razumem razlog za relativni nedostatak bioloških istraživanja narcističkog poremećaja ličnosti.  

Epidemiologija

Narcistički poremećaj ličnosti češće se dijagnostikuje kod muškaraca nego kod žena. Približno 1% generalne populacije dijagnostifikovan je ovaj poremećaj. U zavisnosti od studije, ovaj poremećaj ima oko 10% ljudi sa psihijatrijskim dijagnozama. Ljudi sa ovim poremećajem imaju izuzetno visok rizik od kliničke depresije, alkoholizma i drugih poremećaja ličnosti kao što je antisocijalni poremećaj ličnosti. Moguće je da nisko samopouzdanje koje je uobičajeno kod ljudi sa kliničkom depresijom može odvesti u kompenzatorna osećanja i ponašanja koja se pripisuju narcističkom poremećaju ličnosti. Takođe je veoma verovatno da interpersonalni i profesionalni neuspesi, koji su uobičajeni kod ljudi sa ovim stanjem, mogu, s vremenom, voditi u druga psihijatrijska stanja kao što su depresija, alkoholizam i zloupotreba supstanci. Iako adolescenti često pokazuju kliničke karakteristike narcističkog poremećaja ličnosti ovo stanje  ne treba dijagnostikovati kod ljudi mlađih od 25 godina. Samopouzdanje i ličnost mnogih adolescenata i mladih odraslih osoba prolaze kroz rapidne i ekstremne fluktuacije tokom ovog perioda njihovih života i simptomi kao što su  stav da su zaslužni, grandioznost i arogancija često se smanjuju kako raste broj godina i zrelost.

Pogrešne percepcije roditeljskog zanemarivanja

Mnogi ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju iskustvo emotivnog zanemarivanja od strane važnih brigujućih drugih, posebno od strane njihovih roditelja u periodu posle rođenja i u detinjstvu. Iako ova činjenica izgleda da implicira psihološke i iskustvene dimenzije u kauzalnosti ovog stanja, ona može biti i zavaravajuća. Moguće je takođe i to da su biološke dimenzije imaju važnu ulogu. Na primer, šta ako su roditelji deteta koje, kao odrasli, razvije narcistički poremećaj ličnosti, iskreno uključeni, vole i brinu za svoje dete, ali dete nije u stanju da percepira njihovu brigu? Nije li moguće da na iste načine kako neki ljudi ne mogu da razlikuju boje ili su gluvi za određene tonove, postoje među nama oni koji ne mogu da registruju, i shodno tome da iz toga imaju neku korist, zdravu roditeljsku uključenost? Termin pogrešna percepcija roditeljskog zanemarivanja je stanje uglavnom bazirano na neurologiji. Iako u objavljenoj literaturi ne postoje solidni podaci istraživanja koji bi podržali ovu tvrdnju, ona ipak ne deluje ni malo proizvoljna. Uzmimo u obzir simptome ljudi koji imaju uobičajen psihijatrijski poremećaj kliničku depresiju – on je svakako bolest sa fundamentalnim biološkim temeljima.

Ljudi koji pate od kliničke depresije karakteristično vide svoj svet kroz tamna stakla, kao negativan i pesimistički. Oni osećaju veliku krivicu, doživljavaju veliki stid i krive sebe za mnoga zla njihovog sveta za koja nose malo ili ni malo odgovornosti. Ukoliko dobiju kompliment od drugih za svoja postignuća, ljudi koji pate od depresije niti će doživeti zadovoljstvo za svoja postignuća, niti će prihvatiti zasluge za njih. Stoga, kao rezultat kognitivnih i emotivnih distorzija nastalih usled njihove depresije, oni će izbegavati i neće procesirati pozitivnu komunikaciju od drugih. U skorijem radu Votson (Watson, 2002) je istraživao vezu između narcističkog poremećaja ličnosti i depresije. Njegovi nalazi podržavaju hipotezu psihološkog kontinuuma koji uključuje narcizam i samopouzdanje  – po kojoj su određeni simptomi narcističkog poremećaja ličnosti – kao što su grandioznost, arogancija i  osećaj da ima prava na sve – rezultat maladaptivnih psiholoških mehanizama koji služe da bi se kompenzovalo nisko samopouzdanje povezano sa depresijom.

Ukratko, mnogi odrasli sa narcističkim poremećajem ličnosti zaista su bili emocionalno uskraćeni i zanemareni od strane njihovih roditelja. Mnogi drugi su bili duboko voljeni i paženi od strane njihovih roditelja. Verujem da u potonjim okolnostima, neurološki bazirani poremećaji vode tome da pacijent nije u stanju da doživi i shodno tome razvojno profitira iz ljubavi i odanosti njegovih roditleja prema njemu. Savet za terapeute i druge je da budu pažljivi i da ne pretpostavljaju da je roditeljsko zanemarivanje faktor koji izaziva simptomatologiju ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti. Ne dozvolite da vas vaši osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti uvuku u saučesništvo krivljenja njihovih roditelja za percepciju da su bili nevoljeni. Zato što isto onako kako su profesinalci za mentalno zdravlje bili u krivu i oštećujući u svojim okrivljavanjima majki da izazivaju shizofreniju kod svoje dece – setimo se takozvano shizofenogenih majki – mogli bismo biti (a verovatno i jesmo) ponovo u krivu kada krivimo roditelje za izazivanje narcističkog poremećaja ličnosti. Moguće je da je u mnogim slučajevima narcistički poremećaj ličnosti neurološki bazirana bolest koja je u potpunosti nepovezana sa kvalitetom i stepenom roditeljske brige. Ostaje na budućim istraživanjima da potvrdi ili opovrgne ovu tezu.

Psihosocijalni aspekti narcističkog poremećaja ličnosti

Doprinos trenutnom razumevanju psihologije ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti baziran je na psihoanalitičkim konceptualizacijama. Termin narcizam potiče iz Grčkog mita u kome zgodni, mladi čovek, Narcisus, postaje zaljubljen i opsednut svojim odrazom u vodi. Kada on pokuša da zagrli svoj odraz, pada u vodu i davi se. Sigmund Frojd je iskoristio ime subjekta u ovom mitu za proces psihološkog dostizanja ljubavi prema sebi i samopoštovanja. Frojd je napisao: „Libido koji proističe iz spoljašnjeg sveta usmeren je ka egu i shodno tome dostiže stav koji može biti nazvan narcizmom.“ U svom eseju Frojd ističe da je dobijanje zadovoljstva iz spoljašnjeg sveta u svrhu izgradnje zdravog koncepta sebe, zdrav psihološki proces, ali da takođe interferencija sa procesom može voditi ka značajnim psihološkim poremećajima. Frojd je verovao da su novorođenče i infant “narcistički”, u smislu da su potpuno investirani u gratifikaciju svojih fizičkih i psiholoških potreba, u suprotnosti sa onima drugih ljudi. S vremenom, kroz veze sa majkom i drugim važnim ljudima ljudima u njegovom ili njenom životu, infant postepeno prepoznaje da izvori ove gratifikacije često dolaze od drugih ljudi i da stoga, dete postaje manje samoobuzeto ili egocentrično. Sa ovim prepoznavanjem dolazi sposobnost da se iskuse vrednosti drugih. Međutim, ukoliko se problem pojavi u važnim negujućim odnosima malog deteta – kao što su zanemarivanje, zlostavljanje ili čak ozbiljna bolest majke – dete neće primiti dovoljno pažnje i nege od negovatelja. Da bi kompenzovalo ovaj nedostatak, infant ili dete će se vratiti na primitivnije stanje samoinvestiranja i preokupacije sopstvenim potrebama. Sudeći po određenim psihoanalitičkim teorijama, ovaj obrazac opstaje i u odraslom dobu, a rezultuje razvojem “patološkog narcizma”.

Specijalna pitanja koja se tiču narcističkog poremećaja ličnosti

Laganje

Ne bi trebalo da je iznenađujuće to što ljudi sa poremećajima ličnosti lažu. To su, na kraju krajeva, ljudi koji imaju nisko samopouzdanje u jezgru svojih ličnosti, koji žele da im se svi dive, koji imaju grandiozne fantazije o tome da su savršeni i svemoćni, koji su intenzivno kompetitivni u odnosu na druge, koji preteruju u prikazivanju svojih postignuća i preuzimaju zasluge za važna postignuća drugih i koji neće priznati da greše i doživljavaju neuspehe. Svi ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti pogrešno predstavljaju istinu o sebi da bi stekli divljenje drugih kao i da bi napredovali u svojim ličnim ambicijama. Karakteristični obrazac je da se pretera u prikazivanju svojih postignuća onima koje su tek upoznali i koje posebno žele da impresioniraju. Lagaće o događajima i postignućima koja su drugoj osobi veoma teška za proveru – kao što su sportski uspesi u srednjoj školi ili uspeh na prethodnom poslu u drugom gradu. Najčešće, ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti začiniće svoje lažne prezentacije pseudoskromnim izjavama i lažnom poniznošću. Najinteligentniji među njima mogu biti jako ubedljivi i na početku, mogu biti uspešni u ubeđivanju drugih da im veruju i da im se dive. Sa prolaskom vremena, međutim, neki ljudi će shvatiti prožimajuću lažljivost.

Nažalost, kombinacija goruće ambicije i voljnost da prave distorzije u istini, kod ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti može dovesti do toga da oni steknu značajnu moć i visoku poziciju. Ove individue povređuju mnoge nevine ljude na svom putu ka ličnoj grandioznosti. U čestim prilikama kada njihove prevare i neiskrenosti dovedu do kolapsa kuće od karata koju su napravili, čak i veliki broj ljudi biva oštećen. Takođe je istina da neki ljudi sa poremećajem ličnosti postižu veliku slavu i moć bez da njihova neiskrenost ikada bude otkrivena.

Pogledajmo sada dijagnostičke kriterijume za narcistički poremećaj ličnosti: Prožimajući obrazac grandioznosti (u fantaziji ili ponašanju), potreba za divljenjem i manjak empatije, sa početkom u ranom odraslom dobu i prisutno u varijetetu konteksta, a indikovano sa pet (ili više) sledećih stavki:

1. Grandiozni osećaj samovažnosti (npr. Preterivanje u prikazivanju postignuća i talenata, očekuje da bude prepoznat kao superioran bez pratećih postignuća)

2. Preokupacija fantazijama neograničenog uspeha, moći, briljantnosti, lepote ili idealne ljubavi.

3. Verovanje da je on ili ona „poseban/na“ i jedinstven/a i jednino ga/je može razumeti, ili treba da bude povezan/na sa drugim specijalnim ljudima (ili institucijama) visokog statusa.

4. Zahtev za ekscesivnim divljenjem.

5. Osećaj zaslužnosti, to jest, nerazumna očekivanja posebno povoljnih tretmana ili automatska saglasnost sa njegovim ili njenim očekivanjima.

6. Interpersonalna eksploatacija, to jest, iskorišćavanje drugih da bi postigao/la svoje ciljeve.

7. Nedostatak empatije: nije voljan da prepozna ili se identifikuje sa osećanjima i potrebama drugih.

8.  Zavist prema drugima ili verovanje da mu/joj drugi zavide.

9. Arogantna, ohola ponašanja ili stavovi.

Na kraju treba napomenuti i to da ovi dijagnostički kriterijumi ne smeju biti zloupotrebljeni, niti da ih treba koristiti kao oružje za napad na partnera ili srodnika, ili kao način da mu/joj se osvetite za sve posledice koje ste trpeli od te osobe. Ovi kriterijumi ipak mogu biti od koristi da uvidite da li neko ima narcistički poremećaj ličnosti i da makar pokušate da mu/joj pomognete ukoliko je to slučaj.

Tagged: arograncija, grandioznost, laganje, moć, narcis, narcistički poremećaj, nedostatak empatije, Votson