“Večernje novosti”

Pre više od tri decenije beogradska grupa “Šarlo akrobata” pevala je hit koji se sastojao od svega četiri reči i jednog veznika.

Upravo stihovi sačinjeni od njih u najkraćem mogu da pojasne šta je narcisizam. Verovatno se sećate… “Niko, niko, kao ja… i niko, i nikad, i niko, kao ja”. I – to je TO. Ključna reč je “ja”, na desetine puta ponovljena, koja upućuje na preuveličavanje svojih kvaliteta.

Psiholozi smatraju da smo svi pomalo narcisoidni, ali da je veoma važno napraviti razliku između narcisizma kao razvojnog procesa i narcisizma kao poremećaja ličnosti. Dijagnoza narcisoidnog poremećaja uočena je češće kod muškaraca nego kod žena, a preporuka je da ovo stanje ne treba dijagnostikovati kod tinejdžera.
Zašto?

Grandioznost, arogancija i stav da su najbolji i najzaslužniji s godinama i sticanjem zrelosti se menjaju, pa bi o tome da li je i u kojoj meri (zdravoj ili zabrinjavajućoj) neko narcisoidan, trebalo diskutovati tek kada ta osoba navrši 25. godinu života. O narcisoidnim osobama i najrazličitijim odnosima koje oni ostvaruju, za “Život plus” govori psihoterapeut Ivana Paunović.
– Možemo reći da smo svi, u nekom trenutku, okrenuti zdravim narcisoidnim potrebama i narcisoidnim ciljevima – bavimo se slikom o sebi i sopstvenoj vrednosti, koja je bazirana na zdravom samopoštovanju. Narcisizam, sa druge strane, može da bude i individualna slika društva i vremena u kome živimo, u kome se bavimo pre pojavama, “imidžima”, nego suštinom. Na taj način zanemarujemo negativne aspekte sebe i društva.

Dominantne osobine narcisoidne osobe su..?

– Patološki narcsiizam ogleda se u prenaglašenom doživljaju sopstvene vrednosti, briljantnosti, neograničenom uspehu, snazi, lepoti, mogućnostima. “Ja sam najlepši, najsposobniji i očekujem poseban tretman.

” Dramatičnost, teatralnost i ekspanzivnost su u prvom planu, prate ih arogantnost i izražena egocentričnost. Narcisi mnogo drže do svog izgleda, prate trendove, ulažu u svoje telo i celokupan fizički utisak koji ostavljaju na druge. Vole da su u centru pažnje. Najčešće koriste reči kao što su “ja” i “moje”, ističući svoja postignuća, poznanstva ili bogatstvo. Istinski se malo interesuju za sagovornika, osim ako se priča odnosi na njihove kvalitete. Narcisoidna osoba je nesvesna svoje zavisti, dok druge lako ocenjuje kao zavidne. Veruje da je oni koji je vole zapravo obožavaju, a da joj oni koji je ne vole – zavide.

Koje osobine se prepoznaju već na prvi pogled, a koje izbiju na površinu posle izvesnog vremena?

– Ključno za razumevanje narcisoidnih osoba je način na koji doživljavaju stvarnost. Pored upadljivih ispoljavanja narcisizma, postoje i prikriveni tipovi ovakve ličnosti. To su osobe koje na prvi pogled ne ispoljavaju arogantnost, grandioznost i ideje veličine, a koje doživljavaju snažno osećanje inferiornosti i zavisti. Preosetljivi su na kritiku i ne mogu da ostvare intimnije kontakte i prijateljsta. Interesantno je da ovakve ličnosti najčešće za partnera biraju upadljivo narcisoidne osobe, tražeći oslonac u njihovoj “moći”.

Kakvi su narcisi u ljubavi? Šta im se najviše zamera?
– Narcisi u ljubavi stalno traže pažnju, komplimente, uzbuđenje i dramu. Za narcise važi da su nepouzdani, sujetni i skloni manipulaciji. Na početku odnosa lako osete euforiju, ali se brzo razočaravaju, pri čemu krive druge. Skloni su paralelnim vezama, kompulsivnoj seksualnosti i prevarama. Veze su im često burne i kratkotrajne, jer se usled straha od napuštanja javlja strah od istinskog vezivanja. Ne prija im samoća, drugi su im potrebni kako bi se u njima ogledali da ne bi osećali prazninu. Iz istog razloga skloni su samodestrukciji, bolestima zavisnosti (alkohol, narkotici…). Narcisi relativno lako bude kod drugih želju za kontaktom sa njima. Šarmeri su, upadljivi u društvu, manipulacijom često izazivaju divljenje. To su “glavne face” u društvu. Veoma im je važno da osvoje druge, a to često i uspevaju. Međutim, kako se odnos sa njima razvija, partner počinje da oseća nedostatak autentičnosti i ceo odnos dobija površnu notu, osećaj da je lažan.

Kakve osobe biraju za partnere? Na šta “padaju”?

– Narcisoidne osobe najviše za sebe očekuju, jer najviše sebe i vrednuju, dok su drugi manje značajni. Dalje, one “vole” samo sebe. Sve ovo je, međutim, paravan za unutrašnju prazninu koju ispunjavaju usled nedostatka kapaciteta da zaista vole sebe i druge. Za partnere narcisi često biraju svoje “blizance”, ličnosti koje su im najsličnije ili predstvaljaju ono što oni žele da budu. To su muškarci koje najčešće nazivamo “Don Žuanima”. S obzirom na to da sebe ne vide realno, jer se u potpunosti poistovećuju sa onim što žele da budu, a u stvari nisu, one ni drugu osobu ne vide onakvom kakva zaista jeste. Možete očekivati da za narcisa budete savršeni ili da vas vidi kao inferiorne i zahtevne, kada “niste vredni njega”. Ako vas oceni kao savršenu osobu, zaljubljuje se i želi da ostvari odnos, jer vezom sa “savršenom” osobom on sebi dokazuje savršenstvo. Tada poprimate funkciju ogledala u kojoj se narcis ogleda i kroz vas stiče sliku o sebi kao o uzvišenoj osobi.

Kome su oni privlačni i zašto?

– Narcisi za partnere biraju osobe koje čeznu za pažnjom i ljubavlju, a takve osobe takođe privlače narcisi. Paradoksalno je da pažnju i ljubav očekuju od osobe koja je najmanje sposobna da im to pruži, osim na početku dok ih zavodi. Ono što je potrebno traže od pogrešne osobe i time se iznova razočaravaju, ali i potvrđuju sebi da nisu vredne ljubavi i pažnje. Osobama sa niskim samopouzdanjem su posebno interesantni narcisi jer im stvaraju iluziju posebnosti koja im toliko nedostaje. Pružaju im opčinjenost i osećaj lične važnosti kroz upornost sa kojom im prilaze – uporni su dok ne ostvare cilj, a takvo zavođenje se teško odbija. Onima koji su skloni zavisti i simbiozi takođe su privlačni, a često i onima u životnim krizama kao što su raskidi veza, gubitak posla i slično.

Kakvi su na poslu, bilo kao radnici ili kao lideri? U čemu se tu iskazuje njihov narcisizam?

– Ovakve osobe pokazuju da u sebi nose stav grandioznosti, pa tako i mnoge radne zadatke posmatraju kao nedostojne u odnosu na sopstvene vrednosti i sposobnosti. Veruju da sve znaju bolje od ostalih. Teško ih je motivisati da uče nešto novo, posebno ako to zahteva izvestan trud, jer je trud pokazatelj njihove nesavršenosti od koje žele da pobegnu. Kao lideri, sa grupom uspostavljaju površno prijateljske odnose i očekuju da ih grupa snabdeva pažnjom, obožavanjem i divljenjem. Usled odsustva kontakta sa ljudima mogu donositi pogrešne odluke i insistirati da se one prihvate i sprovedu u delo. Ukoliko se dogodi da ih grupa prihvati, svoje radnike doživljavaju kao produženi deo sebe koji mora da uradi zadatak samo onako kako su oni to zamislili i nikako drugačije, čak i kada postoje kvalitetnija rešenja. Potrebno je naglasiti i da narcisi, u početku, na poslu pokazuju entuzijazam, potrebu da impresioniraju veštinama, ali kako vreme prolazi pokazuju znake slabe motivacije i učinka. Zapravo, oni se vremenom osećaju sve manje posebnima i uviđaju da su samo jedan od ravnopravnih članova, što je vrsta udarca na njihovo krhko samopoštovanje.

Kako bi im trebalo pristupiti? Verovatno su preosetljivi kad im neko protivreči?

– Na konstruktivnu kritiku na njihov rad reaguju besom, odbrambenim stavom i planiranjem osvete. Nikada ne priznaju svoje greške. Ne cene tuđe doprinose, a sredstva organizacije koriste u svoju korist i samograndioznost. Precenjuju svoje znanje u vezi gotovo svake oblasti. Narcisoidni lider može svoju grupu da indukuje sopstvenim stavovima i na taj način grupa predvođena takvim liderom ima razvijenu ideju o intelektualnoj, emotivnoj i radnoj superiornosti u odnosu na druge. Na ovaj način grupa pripisuje sebi ekskluzivnu važnost za funkcionisanje kompletne organizacije i to bez ikakvih objektivnih kriterijuma ili istaknutog radnog učinka.

Da li se njihov narcisizam manje ispoljava u okrilju porodice, pred dugogodišnjim partnerom i decom?

– Praksa je pokazala da su narcisi, budući da nemaju stabilno uporište u sebi, spremni mnogo da traže ali da nisu sposobni da daju. Teško poštuju tuđu ličnost. Ali, ne možemo lako da ih osudimo, jer toliko pokušavaju da se uklope u društvene uloge da nisu sposobni da autentično daju i primaju. Umesto autentičnog odnosa, bračna veza se održava igranjem uloga. Odnosi se i pored brojnih nesuglasica često održavaju jer bi slom braka značio i gubitak samopoštovanja. Dakle, vezu održava strah a ne ljubav. Kada je reč o roditeljstvu, decu doživljavaju kao narcisoidni produžetak sebe, pa od njih očekuju mnogo: vannastavne aktivnosti, vrhunski uspeh… i to jasno stavljaju do znanja. Narcisi će teško uspostaviti ravnotežu privatnog i poslovnog, jer balans vide kao osrednjost od koje beže.

A u društvu sa prijateljima? Umeju li uopšte da budu dobri prijatelji, budući da su okrenuti sebi?

– Značaj društva, tačnije publike u ovom slučaju, za narcise je veliki, jer ako nema publike nema ni narcisoidne gratifikacije. Pozornica, svetla uprta u njih, to je ono što im omogućava da se ogledaju u drugima i pokažu svoju veličinu. Međutim, kapaciteta za pravi odnos tu nema, niti uzajamnosti u odnosu. Sa pojedinim ljudima mogu da osete neki vid bliskosti i to su uglavnom osobe koje sami idealizuju. Ali, kada se nađu u situaciji da ostvare realan i zdrav odnos, beže usled anksioznosti koja ih preplavljuje. Dakle, narcisi mogu da ostvare određenu bliskost, ali zbog toga što nemaju kapacitet za empatiju i što nisu u mogućnosti da uvide i zadovolje potrebe drugog, njihovi odnosi su neautentični. Treba naglasiti da svi posedujemo neke od pomenutih osobina, ali osnovno pitanje je koje crte karaktera dominiraju, koliko su izražene i zasnovane na realnosti.