“Večernje novosti”

Kako da od godišnjeg odmora uzmemo najviše? Naša spremnost da se nečemu predamo, da nas nešto opusti i oplemeni važna je i neophodna kako bismo zaista uživali. Treba bii realan sa očekivanjima

Leto je vreme za odmor koji s nestrpljenjem iščekujemo tokom cele godine. Posle burne poslovne svakodnevice svi želimo da slobodno vreme iskoristimo na najbolji mogući način. Međutim, istraživanja pokazuju da je sve više onih koji se zbog neispunjenih očekivanja sa odmora vraćaju razočarani. Psiholozi ističu da je u pitanju problem savremenog društva, jer mnogi žele da za tih nekoliko dana nadoknade sve ono što su propustili tokom radne godine. A to je gotovo nemoguće postići s obzirom na to da nam je na raspolaganju veoma malo vremena.

Upravo zato, stručnjaci dele savete kako najbolje da organizujete odmore (bilo da putujete ili ne) i šta od njih da očekujete. Činjenica je da brzi i stresni radni dani maksimalno iscrpe svakoga i da je posle nekog vremena predah neophodan kako bi se relaksirali, napunili baterije i nastavili dalje.

– Veliki broj ljudi tokom čitave godine mašta o odmoru i mnogima je želja da za to vreme nadomeste stres koji je posao doneo i sve one propuštene trenutke uživanja. Ipak, pitanje je šta je pravi način korišćenja odmora. Ukoliko postavimo cilj da se odmorimo, ali i reorganizujemo, radimo na odnosima koje smo zapostavili, napravimo rezime proteklog perioda, rešimo nagomilane probleme i dodamo još stavki na dugačak spisak, možemo reći da očekujemo čudo. Prvi korak u traženju najboljeg načina za odmor je da budemo realni u vezi sa svojim očekivanjima i mogućnostima ispunjenja potreba – naglašava psihoterapeut Ivana Paunović.

Stručnjaci ističu da slobodno vreme nudi iste mogućnosti kao i radni dan koji je uvek ispunjen, samo to treba umeti i znati iskoristiti…

– Važno pitanje je kako se nosimo sa stresom i koliko se odmaramo tokom radne godine. Povremeno sklanjanje od rutine, menjanje navika, balansiranje potreba i stvaranje drugačijeg okruženja, pomaže nam u borbi protiv svakodnevog stresa. Oživeti sopstvena čula novim podsticajima i iskustvima izvan godišnjeg odmora, ne samo da čini život ugodnijim već i sam odmor. Pravilno balansiranje rada i odmora tokom cele godine sprečava akumuliranje stresa i omogućava da od godišnjeg odmora uzmemo najviše.

DRUŽENjE S PORODICOM I PRIJATELjIMA

S obzirom na to da zbog previše poslovnih obaveza najmanje vremena tokom godine provodimo sa najbližima, godišnji odmor nam uparvo pruža priliku da im se više posvetimo. I mnoga istraživanja pokazala su da su najbolji izvor nove energije upravo porodična i prijateljska druženja… – Kako bi nam se odnosi razvijali i ispunjavali nas, potrebna nam je sposobnost da se u njih udubimo. Možda deluje jednostavno, ali mnogi ljudi to ne mogu da učine. Živimo u vremenu instant rešenja, komunikacije koja otvara vrata površnim odnosima, tehnologije koja omogućava rezultate bez mnogo pažnje i truda. Za kvalitetan i ispunjavajući odnos nužno je prepustiti mu se u potpunosti, posvetiti se drugome i imati strpljenja – objašanjava Paunovićeva.

* Da li se i na odlično isplaniranom godišnjem odmoru, ipak, može upasti u kolotečinu?

– Svakako da neplanirani događaji mogu stati na put kvalitetnom predahu. Ukoliko smo spremni na tako nešto i ako umemo da se nosimo sa neočekivanim dešavanjima manje ćemo osećati posledice istih. Ponekad čujemo od ljudi kako su se razne neprijatne stvari dogodile na putovanju ili nepredviđene obaveze na odmoru, ali da su se i pored toga lepo proveli i odmorili. S druge strane, koliko god stvari tekle predviđeno i isplanirano čujemo odjek unutrašnje praznine i neispunjenja. Postavlja se pitanje koliko dozvoljavamo sebi uživanje, da li umemo da ga uočimo i da mu se prepustimo.

* Šta je potrebno uraditi da bismo tokom slobodnih dana uspeli da ispratimo neki svoj ritam?

– Kako na odmoru tako i van njega dobro je prepoznati i pratiti svoje potrebe. Neretko se dešava da ljudi za to vreme ne mogu da se opuste, opterećuju se onim što je bilo i strepe od onog što može biti. Razviti veštinu osećaja „sada i ovde“ od velikog je značaja za uživanje i kvalitetno opuštanje, ali i van onih dana kada smo na odmoru. Da bismo uspeli da se odmorimo, da uživamo i budemo predani trenutku nije dovoljno samo susresti se sa nečim lepim, otputovati negde i videti nešto interesantno. Potrebno nam je nešto više, nešto što će nas cele dotaći i obogatiti vreme. Uživanje u putovanju, prirodi i ljudima, sposobnost da nas nešto oduševi, jeste stanje duha, odnosno sposobnost da se udubimo, otkrijemo nešto novo, zastanemo pred nečim i tako osetimo poseban doživljaj koji relaksira. Da bismo ovako nešto doživeli, potrebno nam je da dozvolimo sebi prepuštanje. Naša spremnost da se nečemu predamo, da se opustimo, neophodna je kako bismo zaista uživali.

* Kako da za kratko vreme povratimo i obnovimo potrošenu energiju?

– Možemo reći da je osnovni uslov zadovoljstva totalno predavanje onome što radimo. Posmatrajmo decu, ona imaju sposobnost da se potpuno prepuste igri i uživaju u svakom trenutku. Kako im to uspeva? Zato što u igru ulaze predana i opuštena, izvlače najbolje od svakog trenutka. Deca se oduševljavaju, jer je svet njima nov i pun otkrića. Odrasli ređe vide svet „drugačijim očima“, uglavnom već imaju svoje izgrađene predstave i zato im je potrebno mnogo više da uživaju i da ih nešto oduševi.

POVRATAK NA POSAO UVEK TEŠKO PADA

Dugi odmori u praksi su pokazali loš uticaj na privikavanje na poslovne obaveze, odnosno na radni elan?

– Mnoga istraživanja koja se bave ovom temom mogla bi to da potvrde. Posao obično ne smatramo izvorom zabave, međutim može biti izvor zadovoljstva. Svakako da to zavisi od prirode posla, uslova rada, ali i stava koji imamo u odnosu na zadatke. Mnogi nalaze zadovoljstvo u svom radu, što ne znači da im je rad zabavan ili da ih čini srećnim. Posao je neminovno ozbiljan, zahteva disciplinu i predanost. Od nas se zahtevaju rezultati, ali i posao može da pruža zadovoljstvo pod uslovom da angažuje energiju osobe slobodno i ravnomerno – kaže Ivana Paunović.

* Istraživanja su pokazala da je efektnije organizovati više kratkih odmora, nego otići na jedan duži?

– Živimo u vremenu kada je tempo rada vrlo intenzivan. Veliku količinu energije trošimo kako bismo obezbedili egzistencijalne porebe. Sa rokovima, brzim ritmom i obavezama idu i iscrpljenost, anksioznost i stres. Tenzija kumulira vremenom što je jedan od glavnih razloga zašto se preporučuju odmori koji su češći, pa makar bili i kraći, kako bi se konsolidovale snage i obnovili kapaciteti.

* Koliko je istine u tome da se od posla najbolje odmaramo misleći o nekoj drugoj aktivnosti, odnosno radeći nešto drugo?

– Skloni smo da pravimo jednu veliku grešku kada govorimo o poslu s jedne i uživanju i odmoru s druge strane. Postavljajući stvari na ovaj način često pretpostavljamo da zadovoljstvo i posao ne idu zajedno. A zapravo, zadovoljstvo zahteva ozbiljan stav prema životu, predavanje sopstvenom postojanju i radu. Traganje za zabavom polazi iz potrebe da se pobegne od problema, raznih konflikata i teških osećanja što se uvek završava još većim problemom ili u najmanju ruku loše iskorišćenim odmorom. Jer, očekivati da će odmor rešiti veliki broj problema samo pravi još veći problem. Guranje problema u stranu, dakle, najčešće pravi još veći problem, za razliku od suočavanja sa njim i rada na njegovom rešenju.