“Večernje novosti”Razgovor vodi: Marija Dedic sa OLI psihoterapeutom, Ivanom Paunović

Kako nedostatak komunikacije utiče na partnerski odnos? Može li da ga uništi?

 Jedan od najvažnijih elemenata naših odnosa čini komunikacija. Komunikacijom izgrađujemo, održavamo i unapređujemo partnerski odnos. Ovde leži jedan od razloga zato nam najteže pada kada komunikacije nema. Ovako posmatrano nije neobično zašto se nedostatak komunikacije navodi kao glavni uzrok prekida veza I brakova.

Međutim, ako se zagledamo u taj “nedostatak komunikacije”, prateći svoja I tuđa iskustva možemo primetiti da iako neizgovoreno, partneri koji “ne komuniciraju” ipak šalju neke poruke. Ćutati može značiti puno- “razočaran sam”, “nije mi stalo”, “sa tobom ne vredi pričati”, “ovo više ne vodi nikud”, “Kažnjavam te tišinom”….

Ako sa partnerom razgovaramo samo o plaćanju računa, obavezama oko dece, a ne delimo intimne misli, snove i brige, možemo li da očekujemo da i dalje budemo bliski?

Kao što I izbegavanje komunikacije može značiti slanje negativnih osećanja partneru, tako I “puno priče” može malo značiti. Dakle, ne znači svaki razgovor da se komunikaicja zaista dešava. Tako često I čujemo da se za nekog kaže: “Puno priča- samo presipa iz šupljeg u prazno.”, Ona priča i priča, ali nikada ne kaže ništa!” ili “On me nikada ne sluša kada ja pričam!”; Priča samo o deci I obavezama”…

Komunikacija je veština  pa tako I zahteva da je učimo I uvežbavamo. Ono što učimo je veština slanja prave poruke, iskrene, značajne, konstuktivne uz poštovanje sebe I drugog. To nije lako, I kao kod svake druge veštine zahteva trud, ponavnjanje I uvežbavanje. Za početak da se pozabavimo svojim osećanjima u odnosu na nekog, celovito I iskreno.

Šta je uzrok loše komunikacije – činjenica da su emocije prestale ili nešto drugo?

 Puno je razloga koji nas vode u destruktivnu komunikaciju pa tako I loše odnose. Mnogi izbegavaju da se ovom temom uopšte bave I plaše se razgovora ovog tipa. “Pričati o nama” često je asocijacija na nešto neprijatno.

Neretko I kada se razgovori vode, imaju za cilj da se pronađe krivac pa tako I liče na sudnicu. Partneri se koncetrišu na manje bitne stvari, čime prikrivaju svoje suštinske probleme. Drugome se uskraćuje pravo na grešku, umanjuje se poštovanje, rečenice počinju sa “Ti….nikad, ti uvek, ti moraš..” Razgovri su ponekad nerealistični, sa puno preterivanja I generalizacija.  U prepirakama takođe često vidimo očekivanje jedne strane da partner razmišlja I ponaša se na isti način ili baš onako kako drugi očekuje.

Ponekad su pozitivne emocije one koje su potisnute I u odnosu ostaju samo negativne. Tada čujemo žalbe da partner stalno “zvoca” , kritikuje, usmerava se samo na negativno, ima velika očekivanja, povređuje rečima I ponašanjem.

Na ovaj način, kada se neko povređuje, ne možemo očekivati da nas razume, niti smo mi poslali poruku da razumemo drugog. Ono što pre dobijemo kao reakciju je aktivno ili pasivno “vraćanje lopte”.

Zato je dobro da imamo u vidu da je komunikaicja mogućnost, ne samo da izgradimo odnos već I da ga održavamo I unapređujemo. Pitanje je imamo li motivaciju I ako ne , trudimo li se da je pronađemo, usuđujemo li se da potražimo pomoć ili “dižemo ruke”.

Kako da uspostavimo suštinsku komunikaciju sa partnerom?

U današnje vreme biti u braku predstavlja pravi izazivov. Ono što čuva brakove jeste dobra emocionalna povezanost koja se ogleda u komunikaiciji. Brak zavisi od njegovih aktera, od toga koliko zaista poznaju sebe I partnera. Možda I najbitnije, zavisi od toga koliko snage partneri ulažu kako bi održali brak I zajedno u njemu bili srećni.

Kako način komunikacije najviše zavisi od emocijama koje upravljanju našom komunikacijom, ukoliko želimo da poboljšamo ovaj, važan faktor bračne sreće odgovor u emocijama treba I da tražimo. Dobro je da se upustimo kritički u analizu sebe I svog ponašanja , svog odnosa I da se ne libimo da u tome zatražimo pomoć .

U samoj komunikaciji može biti korisno da obratimo pažnju ne samo na svoje reči već I neverbalne poruke koje šaljemo. Korisno je izbegavati dvosmislene poruke. Dela govore više od reči, vodite se time. Budite iskreni I otvoreni u vezi vaših stavova i osećanja. Dobro je izbegavati optuživanja, sarkazan, stalne kritike, već umesto toga ući u “tuđe cipele”.

Dobri sastojci uspešne komunikacije su, pravo vreme za razgovor, “uživo” bez virtuelnih poruka, bez napada, iskreno uz adekvartnu neverbalnu poruku. Nek se emocije slegnu, bez stalnog vraćanja na stare problem, I bez očekivanja da drugi može čitati naše misli.

O čemu moramo da razgovaramo sa partnerom da bismo imali dobar odnos? Da li će se partner uvrediti ako intimu otkrivamo drugarici, sestri, a ne njemu?

Otvorenost u komunikaciju u odnosu na svoje emocije, na prvom mestu, pa I stavove I mišljenje je ono što je glavni začin svake dobre komunikacije. Sposobnost da podelimo to što osećamo, da aktivno slušamo I damo povratne informacije.

Ono čime je dobro voditi se jeste Aristotelova misao koja kaže da se svako može naljutiti,jer to je lako, ali naljutiti se na pravu osobu, u pravom trenutku, do ispravnog stepena, zbog ispravnog razloga I na ispravan način – to nije lako, ali nam može biti dobra vodilja u komunikaciji.

Rešavanje problema nije uvek prijatna stvar i ponekad se ljudima čini lakše da problem ignorišu, “gurnu pod tepih”, pretvaraju se da je sve u redu i nadaju se da će proći sam od sebe. Istina je međutim, da su problemi koji se reše sami od sebe izuzetno retki i da oni koje ne rešavamo imaju tendenciju da rastu. Kratkoročno se izbegavanje da se razgovara o problemu može činiti kao manje neprijatno rešenje, ali na duge staze problem koji nije rešen može i da uništi vezu. On uvek sa sobom nosi neko ogorčenje koje s vremenom ne samo da ne prolazi nego raste.