Kako se nositi sa tremom ?

Ivana Paunović, OLI psihoterapeut i edukator, za “Bilje i zdravlje”, razgovor vodila Željka Radulović

Šta je to trema, govorimo li o urođenom ili strahu koji se stiče u nekim životnim okolnostima?

Trema je vrsta straha koji je vezan za neku buduću situaciju za koju osoba procenjuje da nije dovoljno spremna tj. da nema dovoljno sposobnosti. Ovaj strah nije urođen, već se stiče.
Ukoliko bismo posmatrali malu decu videli bismo da malo znaju o tremi. Usvajaju je posmatrajući druge, a tu vaspitanje igra važnu ulogu. Dešava se da deca direktno usvajaju roditeljsko ponašanje obojeno nesigurnošću i strahovima. Pored toga trema se često razvija i nakon situacija u kojima je dete doživelo podsmeh i intenzivne kritike. Na stvaranje treme utiče i poruka roditelja da dete stalno mora biti uspešno i najbolje. Takav intenzivni pritisak šalje detetu poruku da vredi samo onda kada pobeđuje i kada je najbolje. Vidimo, dakle, da je tema treme usko povezana sa izgradnjom zrelog samopouzdanja koje počinje još u detinjstvu i da postoji više faktora koji na njeno stvaranje utiču.

U različitim periodima različite su i vrste trema. Postoje li specifične
vezane za mlade i one kasnije, zrele godine?

Veza treme i godina života jeste u pitanju uzroka treme. Mnoge “boljke iz mlađih dana “ kada savladamo teško ponovo bivaju uzrok treme. Međutim, svaki životni period nosi sa sobom određene izazove koji mogu stvoriti tremu. Neke je ranije možda mučila briga o mogućem podsmehu ili partnerskom odbijaju. Kasnije su neki više okupirani poslovnim uspehom, emotivnim životom i td.

Dobra vest je da godine života donese iskustvo iz kojeg su neki uspeli da nauče efikasnije načine za nošenje sa tremom. Ona će se u pojedinim situacijama pojavljivati, ali možemo je brže i lakše savladati. Iskustvo nas uči , ne kako da treme nema, već kako da se sa njom efikasnije nosimo.

Konstruktivna i destruktivna trema

Jedna je trema koja nas motiviše i pokreće da dodatno uložimo energiju pa je i nazivamo konstruktivnom ili pozitivnom tremom. Druga je, ona, destruktivna, koja ne samo da ne pokreće na razvoj, već čini da koristimo manje potencijala no što imamo. Prva, ume da nas iskritikuje, ali tako da nas pokrene, za razliku od druge koja je u ulozi stogog, osuđujućeg kritičara koji celu našu vrednost stalno stavlja na probu.

Prvi , konstuktivni kritičar, će reći da nešto ne znamo i treba da naučimo da bi bili bolji, drugi , destruktivni će reci da uopšte ne vredimo pošto to nešto ne znamo ili ne umemo. Razlika je velika. Prvi kritičar , koji dolazi iz konstuktivne treme, uvažava našu ličnost i vrednost, ali kudi ponašanje. Drugi nas osuđuje kao ličnost. Tada, kada cela naša vrednost zavisi od toga da li ćemo se dobro pokazati u nekoj situaciji trema je još veća i destruktivna, ne samo po tu situaciju, već po celu našu ličnost.

Kako bismo tremu učinili manje intenzivnom ali i korisnom, dobro je da imamo u vidu nekoliko stavri:

– Razvite svesnost o toku svojih misli.
Dobro je obratiti dodatnu pažnju na misli koje vam prolaze kroz glavu dok se trema razvija. Uhvatite poruke koje sebi upućujete. Nekada smo toliko navikli da čujemo svoje misli da one postanu automatske i nečujne. Pritisnuti povremeno pauzu je značajno. Videti koliko su te misli istinite, a koliko plod predhodnih loših iskustava i strahova. Misli pod naletom jakih emocija i treme su često preterane.

– Ne siliti , već prihvatiti.
Pitanje je možemo li na silu da se oslobodimo treme. Obično je efekat obrnut. Ukoliko vam neko kaže da mislite o bilo čemu samo ne o ružičastom slonu, o čemu biste mislili? Baš o onome o čemu ne treba, slonu. Tako je i sa tremom. Možemo biti toliko opterećeni tremom da mislimo samo o tome koliko smo opterećeni tremom. Zato je druga mogućnost prihvatiti situaciju takva kakva, za sada, jeste. Mnoge savetničke sesije baš na ovom koraku iziskuju najviše vremena.

– Kec u rukavu : “Šta bi najbolja verzija mene učinila”.
Dok radimo na prihvatanju i razumevanju treme možemo pokušati za savet pitati najbolju verziju nas. Šta bi taj neko u nama koji je uspeo da se reši treme sada nama dao kao savet.

– Pozivanje realnosti u pomoć.
Nakon uvežbavanja hvatanja misli koje dolaze iz uloge kritičara, trebalo bi ih staviti u realno razmatranje. Ukoliko čujete, primera radi, poruku “ne možeš ti to, nećeš uspeti, desiće se nešto strašno”, razmotrite koliko je to realno i odakle dolazi taj zaključak. Nakon toga sledi i pitanje šta je zaista najgore što može u toj situaciji da se dogodi.
Saslušajte svoje odgovore pažljivo a zatim ih stavite u test realnosti. Vidite koliko i u kojoj meri su ti strahovi realni; Da li zaista sledi katastrofa kao ishod ili je najgore moguće neprijatnost…da li zaista ne vredite ako sada podbacite ili ćete uvideti koja vam veština manjka. Kada nas preplavljuje jaka destruktivna trema uglavnost smo od realnosti dalje nego što bi u tom trenutku trebalo.

– Ispitivanje dokaza.
Ništa nije isključivo crno ili belo. Tako i potpuno odstranjivanje kritičara u nama, koji uzrokuje tremu, ne dalje najbolje rezultate. Kritičar u svakom od nas, koliko god pravio problem preterivanjem i koncetisanošću na negativno, ponekad ima dobru polaznu tačku. Ideja da se pravimo da ga ne čujemo i mislimo samo na pozitivne aspekte može da nam uskrati neku važnu lekciju. Primera radi, ukoliko čujemo da sebi izgovaramo poruku: “nećeš uspeti, nisi dovoljno dobar”, možemo je promeniti u: “ne uspevam uvek i možda nisam za nešto dovoljno dobar, ali to mogu naučiti”.
Dakle, izazov je pazljivo pogledati dokaze kritičara, analizirati umest kategorizovati i naći meru u dogovoru sa objektivnim.

– Vladajte tremom , a na ona vama.
Usled nalata jakih emocija i treme krojimo najgore moguće scenarije i proživljavamo ih u glavi. Ukoliko postoji strah da npr prezentacija nekog vašeg rada neće biti dovoljno dobra, možete sebe pitati sta to tacno nece biti dobro. Saslusajte svoje odgovore, prihvatite one koji su zaista mogući, a zatim se zapitajte da li su popravljivi. Vidite koje su realne posledice i razmislite o mogućnosti koje nakon toga imate. Tremarosi obicno razmiljaju do tog dela kada predvide katastrofu, a nakon toga kao da nema dalje. Dok god to činite i trema ce za vas činiti da se osećate loše i ne napredujete.

– Balans prihvatanja i napredka
Postoji razlika izmedju toga da sebi stalno govorimo da nismo dovolno dobri i podsecanja sebe da možemo raditi bolje i postati bolji. Dobro je prihvatiti svoje mane kakve su danas, ali raditi na vestinama i sposobnostima koje nisu dovoljno razvijene. Mozda zvuci da su ove misli u suprotnosti, ali zapravo mogu ići zajedno. Primera radi, možete prihvatiti da ste osećate tremu u novom društu a ujedno i da radite na njenom odklanjanju. Prihvatanje mana ne znaci i da ih nikada necete prevazici. Prihvatite te mane, ali zadrzite odlucnost da napredujete. Radovi su u toku…

Konstuktivan unutrašnji dijalog je ono što je dobro vežbati kako biste se bolje snalazili u situacijama vladanja tremom. Jedan od zadataka psihoterapeuta jeste da pomogne klijentu da njegovi unutrašnji dijalozi budu produktivniji.

Zašto i po čemu se razlikuju oni koji imaju i oni koji nemaju tremu ?

Ukoliko smo po nekom pitanju ravnodusni necemo osetiti nikakvu tremu. Za sve ostalo sto nam je bitno , gde želimo da postignemo uspeh, emotivno ili poslovno, osetićemo neku dozu treme. Trema se vazuje za ono sto nam je vazno. Kreće se od jedva primetne, do one blokirajuce. To međutim, ne znaci da svaki put kada nam je nesto jako vazno, osećamo blokirajucu tremu. Ona je rezervisana za one situacije kada osećamo pritisak da nešto moramo. Pritisak, najčešće postoji onada kada uspešnost u nekoj konkretnoj situaciji vezujemo sa celokupnom ličnom vrednosti.

Oni koji neuspešan prvi sastanak vide kao njihovu generalnu neupešnost u ljubavi, osećaće često tremu. Studenti koji neki ispit vide, ne kao test iz tog predmeta, nego test celokupne inteligencije i vrednoće, teško će se pred isti umiriti. Kada ovako razmišljamo, logično, pritisak je veliki pa tako i trema. Dakle, dobro je da imamo u vidu da svaka emocija ima neku svoju logiku, samo što je nismo uvek svesni.

____

Vežba pred ogledalom

Među najčešćim savetima za borbu sa tremom za javni nastup preporučuje se vežba pred ogledalom. Učinkovita je jer pre procene drugih možemo proceniti sebe i poraditi na svim nedostacima.

Koje su treme uobičajene? Na primer, trema pred razgovor s autoritetom,
trema pred javni nastup, trema pred prvi sastanak s dečkom ili
devojkom…?

Stao mi je mozak, nisam znao/la šta da kažem , ukočio/la sam se, kao da sam zaboravio/la sve što znam..jer imam tremu. Mnogima je blizak osećaj kada strah od mogućih loših posledica nadvlada naše sposobnosti rasuđivanja. Emocija postaje tako intenzivna da imamo osećaj da ona vlada nama, a ne mi njom. Uobičajno je možemo očekivati u novim situacijama, neizvesnim, nama važnim, kao i u onima u kojima očekuje negativne posledice. Prvi ispit, prvi sastanak, intervju za posao, razgovor od kojeg nam puno toga zavisi i druge situacije u kojima nas procenjuju.

Razlika muškaraca i žena

Mnoge su oblasti u kojima možemo ostetiti tremu, u nekim oblastima su pre žene sklone tremi, a u nekima muškarci .

Interesantno je da su ranije istraživanja pokazivala da su žene sklonije tremi kada je u pitanju poslovna sfera i držanje prezentacija. Koliko koju deceniju kasnije te razlike sve teže uočavamo. Jedan od razloga je u tome da su žene sve više na mnogim liderskim pozicijama u poslovnom okruženju. Ovaj podatak nam može biti koristan kako bismo uočili i društvenu komponentu treme. Mogli bismo i reci da su individualne karakteristike i iskustva ipak presudne.

Psiha i telo

Unutrašnji dijalozi su oni koji nam stvaraju tremu. Moćniji su nego što ponekad ume da deluje. Zapravo, nižući misli poput “ja ovo ne mogu, biće katastrofa, izblamiraju će, svašta će misliti o meni”, utičemo na jačanje treme, brige i straha. Ove misli odražavaju se i na naše telo, na disanje, pritisak, mišićne blokade i dr. tada mislima, emocijama i telom teče sve jača tenzija koja nas u celosti grči i tako stopira. Ponavljajući ove misli stvaramo emotivne i telesne simptome koji učine da se ostvari baš ono čega smo se plašili, tako da dobijemo samoispunjavajuće proročanstvo. Dobra vest je da to radimo mi, pa tako mi možemo to i promeniti.

Dobra prva pomoć kada trema preplavljuje jesu tehnike relaksacije, usmerena na duboko disanje i opuštanje. Tako pozivamo telo da nam pomogne, koje polako utiče i na relaksaciju emocija i misli.

____

Dobro je dodati da pre početka neutralisanja treme valja proveriti koje objektivne razloge za tremu imamo. Ukoliko se stavljamo u situacije koje su nam objektivno “preveliki zalogaji” , nemamo dovoljno veština i sposobnosti, treba prvo da radimo na tome da ih naučimo. Trema je opravdana ukoliko su pred nama zadaci za koje još nismo spremni. Dok procenjujemo objektivnost situacije treba da budemo oprezni , da ne potcenjujemo ali ni ne precenjujemo sebe.

Istraživanje iza zavese treme

Iza zavese treme u našem nesvesnom možemo pronaći dosta toga. Ponekad je u pitanju pretera kritika sebe ili očekivanje najgore reakcije od strane drugih. Nekada očekivanje da nam stvari idu lako, bez puno truda. Ponekad je koristimo kao kontraveštinu usled straha od uspeha/ neuspeha. Bilo bi dobro da svako zaviri iza svoje zavese, u čemu psihoterapijski proces, može imati značajnu ulogu.

Tagged: nošenje sa tremom, prevazilaženje treme, trema