Emocije na sceni i emocije na kauču 

-Na polju glumačke umetnosti, ljudska duša, patnje, radosti, problemi, želje, predstavljaju materijal od kog se dalje stvara umetnička forma- drama.

-Terapija nam pomaže da ronimo u te izvore svoje stvaralačke moći. Moći da otkrivamo, razumemo i osećamo sebe i tu energiju upregnemo za kreiranje svog autentičnog života.

Kao što i glumac iz svoje dubine izvlači osećanja koja na sceni postaju istina tako i klijent izvlači svoju autentičnost i kreira svoju istinu, svoju životnu priču. Preuzima odgovornost, a time i slobodu za stvaranje vlastitog života.

Kreatori svoje priče

Psihoterapijski odnos pomaže nam da se suočimo za problemima , da ih rešavamo ali  i susretnemo sa svojom autentičnošću i preuzmemo u svoje ruke pero kojim ćemo ispisivati svoj život. To od nas trazi hrabrost, veštine, znanje i kreativnost.

Umetnost nas ispiriše, zove da šetamo putevima svojih emocija. Pomaže nam da se izrazimo, otkrivamo i putujemo dušom. Ona može biti naše mastilo za ispisivanje naše životne priče.

Snaga kreativnosti

Mogla bih reći da postojanje raznih umetnosti i psihoterapija govore da u nama ima želja i potreba da otkrivamo, izrazimo i unapredjujemo sebe. Da postoji potreba da to delimo, širimo i utičemo na druge i svet. Da su dokaz da u nama ima sila koje žele da se autentično izraze. Da ima potrebe da čistimo i unapredjujemo svoj unutrašnji svet, da se povezujemo sa drugima i svetom.

Doduše budi se i pitanje u kojoj meri je to danas generalno tako s obzirom na stanje u umetnosti i prepoznavanje potrebe za psihoterapijom.

Pitanje je koliko smo kao društvo u kontaktu sa zrelim i čistim potrebama koje su više od jurnjave za statusom, moći i novcu.

No, počnimo od “naše česme” -negujete li svoje mentalno zdravlje, koliko ste usmereni na lični razvoj… da li preuzimate odgovornost za svoj psihološki rast.

Stvarate li nesto..pevate li pod tušem ili ponekad nešto zapišete, odsvirate, nacrtate, odglumite?

Koliko kreirate sopstveni život?

Kreativnost i produktovnost

Kreativnost je moć da inspirišemo druge počevši od sebe. Ona ne pokreće samo um, ona uključuje celo telo. Setite se nekog svog trenutka zarona u sebe, kreativnost i inspiraciju i složicete se. To je ono celovito udubljivanje u neku aktivnost. Kada zapevamo, pišemo, kombinujemo tonove, iznosimo emocije na papir, scenu, platno..ili u ton ili pokret.. . kada probijamo granice svojih uverenja i vidjenja stvari. Kada osetimo celim bićem slobodu i široko polje na kome možemo stvarati i izraziti sebe.

Ako ste obratili pažnju, znate da su to trenuci u kojima celo telo bridi. Trenuci u kojima puštamo energiju da slobodno teče našim telom, da se širi kilometrima unutar nas i da ide dalje i pušta taj naboj spolja i deli ga sa svetom. To su pulsacije tela koje puštaju autentičnu energiju, tako moćnu da ruši telesne barijere koje su držale naše boli i otpore ka prepuštanju.

Sjedinjene kreativnost, inspiracija i produktivnost, rad , tek zajedno daju materijalizovani rezultat. 

Želja i volja- 

Kažemo u ovakvim trenucima da dobijamo “nalet inspiracije”. Umetnost je i rad stvarati taj nalet unutar sebe i održavati ga. Biti slobodan i odgovoran za kreativnost i produktivnost kao način življena. Psihoterapija je tu naš saveznik.

Saveznik u izgradnji zrelih obrazaca življenja, kako je Frojd govorio- ne samo u otklanjanju  boli (simptoma) već i susretu sa radošću.

Gde je kontrola tu kreativnost ne raste

Kreativnost najviše prostora dobija kada puštamo i kada se prepuštamo. Pustiti nekada značii biti povredjen, patiti, suočiti se sa svojim strahovima. Kreativnost raste i iz tih slomljenih mesta. Kontrolom stopiramo tu potencijalnu bol, ali i sam život zaboravljajući da i iz boli raste život. Ona nije tu da nas stopira već inspiriše na promene, na novo. Ali to ne može uraditi bez nas. Da bismo stvorili odnose kakve želimo potrebna je inspiracija udružena sa radom. 

Kreativni pristup životu traži odgovornost. Zauzvrat nam daje slobodu. 

Ivana Paunović

OLI psihoterapeut i edukator

http://www.ivanapaunovic.com