Zgrabi život

Dobih ponovo kompliment kako sam pravi hedonista. Kako umem da uživam u životu. I eto mene, sedoh ovaj put, da se malo zapitam da li je to zaista tako. Da li je to uopšte kompliment- biti hedonista. Da li se i hedonisti sekiraju nekad, pitaju, osećaju bol ili samo sede i prepuštaju se nekom tzv zadovoljstvu. Da li onda rad i uspeh idu sa zadovoljstvom?

Tu se setih Johny Cach-a koji je govorio da je uspeh kada brinemo o svemu osim o novcu. Briniti o svemu ne zvuči na prvu loptu baš kao uspeh ili hedonizam. Onda-  ne brinuti ni o čemu, da nije to. No i to mi zvuči kao da nisi svestan ni sebe ni sveta. A ako nisi svestan, kako možeš svesno uživati.

Pođoh u proveru ove sposobnosti. Svako ko nešto o ovome zna valjalo bi da podeli sa svetom. Na kraju, zar svi mi ne težimo nekom zadovoljstvu?

Jedna puzla hedonizma

Kažu italijani-  “dolche far niente” – misleći na slatkoću vremena u kome ne radimo ništa. Zaista od brojnih životnih veština ne bi trebalo da zanemarimo ovu.

Koliko često zastanete samo da osetite trenutak koliko kod on bio običan. Koliko često zastanete sa svojim mislima i obavezama samo zarad punog udaha trenutka u kom ste. Zasladite li taj trenutak nečim naizgled malim što bi vam dalo punoću tog dana? Takve trenutke možemo imati kada god poželimo. Da li je do Italije ali čini mi se da sam tamo upravo najviše i vežbala ovu veštinu. Možda je zaista zemlja koja je izumela hedonizam, a možda i nije toliko važno. Bitno da vežbamo i da za to uvek imamo prilike.

No, da vidimo šta je još u puzli hedonizma:

Pravda za hedonizam

Zadovoljstvo je najveće dobro kada je posledica duševnog mira. Znači, retko je.

Biti hedonista znači prepoznati svoje potrebe, razlikovati one zrele i nezrele i hrabro se prepuštati onim zrelim. Ne uskraćivati sebi zadovoljenje autentičnih potreba.

Ovo je već zahtevan zadatak jer nesvesno često sebi uskračujemo mnoga prava i potrebe zbog lažnih i neobrađenih informacija koje smo rano primili, dok još nismo ništa znali. Često ni ne razlikujemo autentično od lažnog. Manipulišemo sobom i drugima. Tada nemamo dovoljno kapaciteta da budemo iskreni sa sobom. Tada ne umemo sebe zrelo voleti. Sabotiramo sami sebe i vodimo loše emotivno računovodatvo. Kako kažemo u OLI metodi- dozvoljavamo sebi da radimo ono što ne bi smeli, jer ne dozvoljavamo sebi da radimo ono što bi morali.

Hedonista, dakle prepoznaje svoje potrebe i ne uskraćuje sebi ova zadovoljstva, prepušta im se.

Takodje, prihvata ono što mu je realno uskrađeno. Ne bori bitku sa životom kada mu on kaže da nešto ne može. Ne svađa se sa životom jer nešto nema, a veruje da bi trebalo. Prihvata da je i to deo egzistencije.

Hedonista čini sve što je do njega i razlikuje ono sto nije do njega i spreman je to da prihvati. Tada je u miru. A hedonizam iz mira izlazi i mir daje.

Duhovni i telesni hedonizam

Hedonista shvata da zadovoljstvo dolazi iz duše i tela i sebi priža oba zadovoljstva svestan da oni daju jedinstvo. Vrednuje i ceni svoje srce, telo, emocije, ali i um i racio i vidi ih kao jedinatvenu celinu koja zasužuje zadovoljstvo.

Ume da poleti i vrednuje let, ali ume i da se uzemlji i poštuje realnost. 

–

I ne, to u šta se zagledamo najčešće nije hedonizam. Stoga:

Ne, nisi hedonista: 

• kada si rob nagonima, umesto da si njihov gospodar

Uzmite omiljen kolač i osetićete zadovoljstvo, uzmite još tri i povratićete. To je trenutak u kome ste uskratili sebi zadovoljstvo. Uništili ga. Tada je nagon postao vaš gospodar i više nema uživanja. Pravi hedonista vrednuje svaki trenutak i onda nema utisak da mu je malo i da mora još i još jer je već dobio. Uzeo je što mu život pruža.

Hedonista je gospodar, a ne rob. Naizgled paradoksano jedan kolač je hedonizam, tri su mazohizam. Manje ipak jeste više.

Hrana, piće, seks, dokolica pružaju veliko zadovoljstvo onda kada ste vi glavni, a ne oni. Kada ovlada alavost postajete rob. Robovi ne uživaju. Takve nagonske radnje nemaju veze sa hedonizmom.

Ako nismo robovi nagonima onda smo slobodni. Onda možemo da se prepustimo svim njihovim čarima.

Vaša snaga takođe, nije u izbegavanju zadovoljenja nagona već pravom hedonističkom degustiranju istih- balansu. 

Niče je pokušavao to da nam objasni. Govorio je da je lakše neke strasti se u potpunosti odreći nego u njoj biti umeren. U umerenosti je rešenje.

Zato ne odričite se, ne idite iz krajnosti u krajnost. To je samo druga strana istog novčica. Izgradite snagu za bolje. Pustite mrvice krajnosti i uzmite,  kao pravi hedonisti, puno zadovoljstvo balansa. Degustirajte život sa zadovoljstvom.

• Nisi hedonista ako uživaš samo ti

Sujeta blokira hedonizam. “Ja pa ja” pristup znači ići dalje od hedonizma. Ako bildujemo mučeni i mali Ego na račun drugih, on postaje još manji. Egocentrizam je prividni hedonizam, ali zapravo nema veze sa njim. Dostižite sopstveni hedonizam, ali znajte da on nikada nije na račun drugih.

Uživaj i pruži drugome uživanje i zajedno ćete uživati više.

• Nisi hedonista ako trošiš novac na simbol- nego na kvalitet

Nisi hedonista ako skupo vino staviš na instagram, nego u sebe. Ako nešto volite zbog kvaliteta koji nosi u sebi i imate mogućnost da to sebi priuštite-sjajno, uživajte. Samo da ne mešamo suštinsko zadovoljstvo nekog kvaliteta i pumpanja Ega zbog nekog simbola moći. Moć i zadovoljstvo ne idu zajedno.

Hedonizam je sposobnost uživanja u onome što imamo, a ne jurnjava za onim što nemamo. Ne, pravom hedonisti, novac kao luksuz, s toga, nije neophodan.

• Nisi hedonista ako narod kaže tako, nego ako tako osećas

Setih se Nušićeve Gospođe ministarke i važnosti “šta će narod reći”.  Ako ti ne znaš ko si narod će ti reći. Onda ćeš stalno gledati u taj narod da ti potvrdi iznova i iznova vrediš li. Zato kažite sebi, osetite, sta je zadovoljstvo za vas. A narod…pa tada vam i nije neophodan, jer ogledalo imate u sebi, a ne u njima. U sebi i onima sličnim vama. To je pravo zadovoljstvo. Pravi hedonizam.

• Nisi hedonista ako se nikada ne odričeš

Svaki pravi hedonista dobro zna da pravo uživanje nosi veću cenu i spreman je da je plati. Ne pristaje na lošu robu samo zato što nešto želi sada i odmah. Spreman je da čeka veća zadovoljstva i da se odrekne manjih zarad njih.

• Nema hedoniste “na foru” – veštački raj je pakao

Veštačka zadovoljstva su daleko od hedonizma. Ona su prinuda i nemanje drugih opcija. Setimo se, hedonizam je sloboda i bezbroj mogućnosti.

Kompulsivno kockanje, droga, alkohol, igrice, kompulsivne kupovine,prejedanje i sl. sve su to muke za dušu, a ne zadovoljstvo. Te muke opstaju jer uspevaju da ubede čoveka da vrede više nego što vrede. Prevara. Šarena laža trenutka,  obećanja raja koja vas bacaju u pakao. Posle ste prinuđeni da se vraćate istom. To je prinuda onda, ne izbor. Setih se filma Djavolji advokat koji nam upravo to pokazuje.

Duša se tada ne raduje, već pati. Ne pristajte na mrvice zadovoljstva ako hoćete da budete pravi uživalac hedonizma. 

Nezaboravimo da hedonizam ne ostavlja strašne posledice na čoveka . Hedonizam nas širi,  a ne skuplja. Zavisnost je duša svedena na jednu potrebu dok je hedonizam  širina sa dalekim prostranstvom. Hedonizam hrani dušu, zavisnost je izjeda.

• Nisi hedonista ako negiraš bol nego ako je prigrliš

Kobojagi osećanja nisu puno zadovoljstvo. “Nije mi ništa”, “dobro sam”  jer želim da sam dobro iako nisam je laž. Ko laže sebe plaća na ćupriji.

Hedonista ume sebi da obezbedi zadovoljstvo, ali ne po cenu svoje štete. On ne zaustavlja svoj razvoj, šta više.

Kriterijumi dijagnostike hedoniste

Mi psiholozi i psihoterapeuti često koristimo dijagnostičke kriterijume (DSM) kada predstavljamo određene poremećaje. U tim istim kriterijumima tražimo koliko klijent ( ili ovako gledano pacijent) ispoljava kriterijume za dijagnistiku određenog poremećaja.

Možda bi na osnovu ovoga do sada napisanog o hedonizmu mogli da izvučemo i kriterijume za odredjivanje iskonskog hedonizma ( u daljem tekstu samo hedonizam jer smo prošli šta on sve nije, ili bar deo toga ) pa da se povremeno proverimo koliko je zaista živ ( i zdrav) hedonista u nama. 

Kriterijumi za dijagnostikovanje istinskog hedoniste:

• Hedonista vlada sobom i prepušta se životu,
• hedonistom dominira unutrašnji mir bez obzira na životne nemire,
• hedonista uživa slatkoću čulnih uživanja, ali i punoću zadovoljstva spoznaje, razmišljanja i uvida,
• on nije rob nagonima nego njihov gospodar,
• on je slobodan od “mora” i “treba”, zahteva i očekivanja, ujedno i odgovoran prema realnom zahtevima života,
• prihvata život, uzima šta je stvorio i šta mu je dato,
• hrabro prihvata ograničenja,
• odgovoran je, slobodan, hrabar i kreativan,
• hedonista maksimalno daje ali i uzima od života, troši ga i vraća,
• sloboda hedoniste je u prihvatanju i prepuštanju,
• hedonista vrednuje i oseća trenutak, živi ovde i sada,
• uživa u svojim čulima,
• uživa u ljudima, ljubavi,
• degustira osećanja i trenutke,
• ne sekira se što nema sve osobine hedoniste. Prihvata da je i to život. Vrednuje ono što ima i lagano gradi šta mu nedostaje. Svestan da je i to proces.

Uzmite šta vam život pruža.

Carpe diem.

Zgrabi dan.

Zgrabi zivot. 

Ivana Paunović

OLi psihoterapeut i edukator