Autorka: Ivana Paunovic, OLI psihoterapeut i edukator

Seks je važan. On je ljudska potreba koja odražava našu životnu energiju. U prilog tome stoje činjenice koje govore o štetnosti blokiranja ove potrebe. Ukoliko je potiskujemo mogu se javiti emotivni i fiziološki problemi. Međutim, zrelu seksualnost nije jednostavno dostići. Ona od nas zahteva razvoj emotivnih sposobnost i zrelu ličnost.

Emotivno zrela osoba može uživati u seksu, i od njega izvući i više od prostog pražnjenja tenzije. Medicina i psihologija navode brojne prednosti redovnog i uzajamnog seksualnog života. Od prevencije bolesti srca, vitalnosti, adekvatnog nivoa hormona, redovnog menstrualnog ciklusa , do zdravijeg mentalnog života, radosti, optimizma i  dr. Ove činjenice međutim ne treba da pozivaju i opravdavaju promiskuitetnost. Šta više, buran neemocionalan seksualan život daje upravo suprotne rezultate. Potvrđuju brojna istraživanja da seks najviše daje onda kada zadovoljava ne samo fizičke već i psihološke potrebe za ljubavlju, nežnošću i uzajmnošću.

Seksualna inteligencija

Ukoliko se prisetimo termina “seksualna inteligencija” šta bi to bilo biti pametan ili glup u ovom domenu ? Sa svih strana možemo čuti poruke o tome šta treba ili ne treba kada je seksualnost u pitanju. Od potpune slobode, učestalog menjanja partnera radi “istraživanja” do oštrih poruka i osuda koje održavaju pitanje seksa kao tabua, posebno za žene. I zaista tema jeste široka, pa tako i predstavlja teškoću u definisanju toga šta je dobro, posebno ukoliko imamo u vidu društvene i individualne razlike svih nas.

Međutim nekoliko je stavki koje nam mogu biti značajan orijentir o tome šta je “normalno”. Zdrav osnos prema seksu i seksualnom životu proizilazi od realnog i celovitog viđenja sebe i drugih. Rezultat je sposobnosti za vezanost, uzajamnost, zaljubljenost i ljubav. Osnova mu je poznavanje sebe ali i sposobnost empatije . Zdrav seksualni život ne bazira se isključivo na potrebi za pražnjenjem i ispoljavanjem dominacije i agresivnosti.

Valja naglasiti da seksualnost nije samo vezan za samu seksualnu funkciju. Seksualnost je i neverbalna komunikacija, pogled na sebe, negovanje sebe generalno, to je “energija” koju šaljemo i primamo. Stoga je dobro biti otvoren stavom i emocijama.

 Aseksualnost i demiseksualnost

 Aseksualna osoba je ona koja ne oseća seksualnu privlačnost. To ne znači i da je seksualno neaktivna. Takođe nije isto što i celibat, koji je stvar izbora osobe. Aseksualnost se, dakle odnosi na nedostatak želje za seksom gde potreba za odnosom koji nije seksualan, nije isklučena. Neki psiholozi je povezuju i sa određenom vrstom averzije prema seksualnom činu, ali ona to ne mora biti.

Sa druge strane demiseksualnost se definiše kao stanje u kome osoba može da oseti seksualnu privlačnost samo ukoliko osobu jako dobro poznaje. Demiseksualna terminologija stavlja isljučiv znak jednakosti između seksa i ljubavi, gde ne postoji nikakve razlike.

Gledano kroz istoriju, nekada se pospešivalo isključivo takvo gledanje na stvari, gde bi žene koje su osetile privlačnost ( ne i male odnose ) prema nepoznatim muškarcima bile osuđivane. Dakle, osetiti telesnu i emotivnu želju bez dubinskog poznavanja,osuđivana je. Društvo je tada dosta uticalo na potiskivanje takvim prirodnih želja. Sa druge strane savremena društva često čine suprotan ekstrem. Moderna društava često se fokusiraju isključivo na vizuelno , a u drugi plan stavljaju ono što osoba u suptini jeste. Možemo reci da je pojava demiseksualnosti jedna od reakcija na ovakve stavove.

Demiseksualne i aseksualne osobe ne osećaju seksualnu želju. Razlika je u tome što neko ko je demiseksualna osoba pod određenim uslovima ipak može razviti ovu vrstu osećanja. Onda kada oseća da je sa partnerom u snažnoj emocionalnoj povezanosti.

Između aseksualnosti , demiseksualnosti i promiskuitetnosti postoji širok prostor u kome se nalaze osobe koje mogu osetiti sekualnu privlačnost i postaviti kriterijume ulaska u seksualni odnos. Ti kriterijumi ne zahtevaju u startu dubinsku emotivnu povezanost  . Ona se vremeom gradi kroz poznavanje, razmenu, ali i seks. Ovi kriterijumi takođe ne znače da nikakvih kriterijuma nema i da je jedino bitno zadovoljiti želju, već da su granice fleksibilne.

 Dobro je napraviti razliku između priznavanja postojanja potrebe i odabira kada cemo je i pod kojim uslovima zadovoljiti. Imati emotivne kriterije za ulazak u seksualnu vezu ne isključuje i javljanje želje brzo nakon prvih poznastava. Dakle jedno je pitanje da li osećamo potrebu, a jedno šta i kada povodom nje činimo. Imati nagonsku potrebu i priznavati zadovoljstvo je normalna ljudska potreba, sledeći korak je uključiti pored principa zadovoljstva i princip realnost. Uskladiti “srce i pamet”.

 Želja takođe nije nešto čega samo ima ili nema. Ona je ta koja se može razvijati , postajati veća , kvalitenija i potpunija. Flert, prvi sastnaci, razmene upravo služe i tome da razbuktaju razmenu pojačaju poznavanje, ali i seksualnu želju.

Vidimo da odgovori na pitanje šta bi bilo korisnije leže u ličnoj analizi u odnosu na prethodne teme. U proceni, posmatranju stvari kao procesa i kontinuuma, a ne isključivih kategorija: ima ili nema, ovo je dobro ili loše, normalno ili nenormalno.

Ljudi se razliku u svojim seksualnim “apetitima”. Ne postoje jedinstveni standardi seksualne želje. Oni se razlikuju ne samo od osobe do osobe, već i u odnosu na životni period u kome su. Nešto nazivamo problemom seksualnosti onda kada utiče na kvalitet nečijeg života, na njegov emotivni razvoj, kada učestalo stvara simptome i nezadoovljstvo. Nedostatak seksualne želje može biti rezultat loših odnosa sa drugima, ali ih i proizvoditi.

Mnogi navode i razlike u polovima. Žene se generalno, što svakao nije i pravilo vide kao one koje seksualni život bliže povezuju sa psihološkim komponentama za raziliku od muškaraca.

 Kao što može postojati seks bez intimnosti, tako može i intimnost bez seksa. Kada su seks i emotivna intimnost udruženi dobijamo kombinaciju spiritualnog i fizičkog. Intimnost koja obuhvata emotivno i fizičko izvor je velikog zadovoljstva. Jedan od razloga zašto mnogi od nje beže leži u činjenici da je ovakva celovita intimnost ujedno i pretnja.  Ko nas može najviše povrediti ? Oni sa kojima smo baš na ovaj način bliski. Celovita intimnost puno daje, ali nas stavlja u veće rizike, da li je to i razlog da se nje odreknemo…

 Intimost je izazov, zahteva rad, ulaganje i rizike. Svako za sebe može izabrati da razdvoji intimnost i seks ili da ima oba. Sve ima svoju cenu. Dobro je da budemo načisto sa tim šta dajemo,gubimo i  šta dobijamo, a onda i realno da odlučimo.

Seksualni problemi

 Kao što postoje brojni seksualni problemi, tako su i uzroci brojni. Kada govorimo o emocionalnim uzrocima možemo ih tražiti u individualnim problemima i onima koji su direktnije vezani sa samim odnosom sa drugima. Ukoliko u partnerskom odnosu ne postoji dovoljna mera povezanosti, poverenja, ukoliko su razmirice česte ili se problemi “stavljaju pod tepih” seksualni život će zasigurno osetiti posledice. Takođe, ukoliko se neko od partnera suočava sa intenzivnim individualnim problemima isti će se odraziti na seksualni život. Generalno posmatrano i van partnerskih odnosa , negativan odnos prema sebi i drugima i negativne emocije slabe seksualnu želju.

 “Dobar seks” i demiseksualnost

 Zdrav seksualni život nije jednostavno dostići.

-Važno je da se obe strane prepuštaju seksu onda kada i kako im odgovara.

-Da bi zadovoljstvo bilo potpuno potrebna je psihološka bliskost.  Fizičko zadovoljstvo jeste bitno, ali je samo jedan deo potpunog zadovoljstva.

Ne možemo isključiti važnost fizičkih reakcija, ali nikako nije dovoljno da bi govorili od dobrom seksu. Potpuno prožimanje je tu onda kada se partneri poznaju, kada su opušteni i prepušteni jedno drugom.

Dva glavna sastojka dobrog seksa su fizička i psihološka opuštenost. Međutim seks ume često da se komercijalizuje kao stalno uzbuđenje što može pospešiti ideju o stalnom menjanju partnera bez emocionalne bliskosti. U realnosti su stvari drugačije. Iako flertovanja i prvi seksualni kontakti nose posebno uzbuđenje koje ne moramo podcenjivati, dubinska zadovoljstav seksualnog života javljaju se  kasnije u nešto drugačijoj formi.

Kao što fizička stimulacija budi naša čula isto radi i emotivna za koju je potrebno poznavanje. Ne samo da emocije bude čula i čine seks kvalitetnijim već i generalno razvijaju naše seksualne sposobnosti. Dakle i seksualni život je proces koji se razvija gde emocije igraju bitnu ulogu. Odbacivanje važnosti odnosa za seksualni život direktno umanjuje i dugoročno, ali i kratkoročno uživanje u njemu.

Preduga apstinencija , kod muškaraca i žena može uvesti ljude u začaran krug koji budi nesigurnost, nemir i anksioznost. Vremenom može gasiti želju čije nezadoovljavanje opravdavamo brojnim često neracionalnim razmišljanjima.

 Deimseksualnost opsiuje svoju tezu kroz naglašavanje činjenice o buđenju seksualne želje samo onda kada se neko jako dobro poznaje. Možemo postaviti pitanje šta znači jako dobro nekoga poznavati. Odnos i upoznavanje se u nekom trenutku bazira i  a upoznavanje kroz seksualnost. Prirodno je da kada nekoga upoznamo , koga poznajemo u dovoljnoj meri da želi da ostvarimo dalju bliskost osetimo potrebu i za seksulanim kontaktom. Dakle , strast nije nešto čega ima ili nema, i ona se razvija ali i održava. Seks nije isključivo stvar spontanosti, već i poznavanja i ulaganja emocionalnih napora. Ljudi koji vide seks isključivo kao stvar fizičke privlačnosti i spontanosti skloni su da ulaze u brojne kratkoročne seksualne veze koje im donose mnogo manje nego što zapravo mogu dobiti kada se i emotivno prepuste partneru.

Iako se često osporava, seksualno uživanje sa jednim partnerom može trajati dugo sa visokim kvalitetom. To nije jednostavno jer zahteva od nas da nešto povodom toga i učinimo. Za početak je dobro da svako porazmisli o svojim očekivanjima i idejama šta dobar seks jeste. Dobro je osloboditi se zamisli koje nam nude filmovi i knjige da svaki seks treba da je fantastičan, da moramo imati određenu učestalost, da su usponi i padovi nedopustivi i da kompromisima nije mesto u seksu.

 Brojen su barijere u našim načinima razmišljanja  koje mogu praviti problema u seksualnom životu kada su izričite i izražene . Žene su sklonije isključivom stavu da je intenzivna bliskost, neophodna. Ukoliko je ovaj stav krut i nefleksibilan stvaraće problem i onemogućiti uzivanje i stvaranje dobrog seksualnog odnosa. Muškarci pak mogu se češće previše kruto držati ideje o nepuštanju partnerke u svoj privatan sve činje su posledice iste.

Savet je da iz različih uglova sagledate svoje potrebe i uslove i potražite eventualne previše krute stavove i emocije koje ih prate. Ukoliko osetite da ste u nekoj od krajnosti izričiti dobro je porazmisliti i raditi na tome kako naći “zlatnu sredinu” kako bi odnosi koje gradite bili kvalitetniji i ispunjavajući.

Tagged: demiseksualnost, emocije, ivanapaunovic, komunikacija, ljubav, partnerski odnosi, psihologija, seks